Медији и предизборне кампање или два догађаја под једним кровом

Медији и предизборне кампање  или два догађаја под  једним кровом
Сања Влаисављевић
03.09.2010 22:00

Питају ме прије неки дан шта мислим о тврдњи да ће предстојећи опћи избори бити "прљави". Хм, предизборна кампања ево већ је почела, али и прије њеног формалног почетка као да су медији имали пуне руке посла у навођењу бројних лоших и добрих примјера како изјава тако и поступака разних политичара и партија, иако су теме биле сасвим шаролике. Неко би рекао, па није то кампања, али када мало боље погледамо у ствари јесте и прљава је, веома. Медији су се почели утркивати да хвале своје фаворите и куде њихове конкуренте. A и политичари нису мировали.

Протекли рат пружа веома много повода за тужна сјећања, али и политичке говоре. Други су користили бројне манифестације да би се сликали са обичним народом и изрицали му своје дивљење, при том корећи своје колеге политичаре. Трећи се нису ничим другим бавили него изношењем увреда на рачун супарничких партија и њихових лидера. Четврти су указивали у јавности на афере које им други подмећу. Пети, преодјевени у рухо нових партија, су попут детектива пратили и најмањи потез оних на власти и критизирали све, ама баш све, а понајвише поступке оних на власти. Додуше, и не остаје им пуно простора за било што друго, јер ипак говоре о својим дојучерашњим партијским савезницима, а изгледа да сами нису у прилици да понуде нова рјешења за проблеме у друштву. Уосталом, најмање се гријеши када се говори против оних које добро познајемо. Пошто је ријеч о политичарима који су на тржишту политичких идеја већ двадесетак година (мали је број оних који нису), све што су имали рећи, а да се односи на позитивне промјене у друштву, до сада су већ рекли. Говорили су из позиције владајућих партија, из опозиције, из коалиција и алијанси. Дакле, имали су довољно прилика доказати своје ријечи на дјелу. Нажалост, њихове ријечи и дјела, уз подршку одабраних медија, довели су земљу до стања највеће напетости од рата наовамо. У протекле четири, а посебно посљедње двије године, медији су постали расадници језика мржње, међунационалне нетрпељивости, а драгоцјену помоћ су им често пружали њихови двојници у интернет издањима, гдје се могло дати одушка и недозвољеним стварима.

Занимљиву илустрацију предизборног стања у медијима понудио нам је неко вече трећи дневник јавног сервиса Федерације. Тих дана су се свечано обиљежавали Кочићеви дани. Гледали смо брижљиво припремљен прилог о потписивању уговора премијера РС са неком словеначким фирмом поводом изградње аутопута. Сазнали смо готово све детаље уговора, а још више скандалозно велике ризике његовог потписивања са наводно посве сумњивим партнером. Усред вијести емитована је читава финансијска студија са елементима полицијске истраге. Aли ето, барем смо били у ријеткој прилици да чујемо нешто више о активностима челних људи РС. Након тога иде рубрика из културе. Једна вијест, а ништа о Кочићу. Друга вијест, опет ништа. Трећа вијест, а онда спорт. Зар је могуће да гледаоци у Федерацији не треба да знају ништа о културној манифестацији у РС, која се одржава у част овог великог босанскохерцеговачког писца, а да им је у исто вријеме требало сервирати детаље неког пословног уговора, чиме је требало бацити љагу на руководство овог ентитета? Кочић се није десио, а десио се само Додик под "сумњивим околностима". Какве ово везе има са прљавим кампањама? Не знам, али сигурно има са улогом медија у њима. Мало затим у дневној-грађанској новини освануо наслов "Миран Јаблане". "Миран!" се обично користи за обуздавање неких домаћих животиња, али се ето нашао и новинар који мисли да тако треба да ослови првог човјека једног ентитета. Јаблан је име за бика предводника у Кочићевим приповијеткама, а за објективног и слободарског новинара те новине: "Јаблан, заправо другар Мића". Новинар своју аналогију не жели тек назначити него је својски потцртава, како се види из сљедеће реченице: "Петар Кочић би данас заплакао када би видио како се овај наш Јаблан (препознајете наравно овдје витог Милу) боде са тројицом Рудоња који долазе из свјетских штала." Aко се овако приступа једном политичару прије почетка политичке кампање, шта онда очекивати када кампања почне?

У истом тексту сазнајемо можда и најбитнији детаљ са манифестације посвећене Кочићу. Додик је пјевао. Пјевао је "лакташки лола", информира нас новинар новине "којој се вјерује". Пјевао, најавио да ће и даље пјевати и отишао даље. Како год, за грађане РС тих дана се дешавао велики културни догађај, а у федералним грађанским гласилима и јавном сервису догађаја није ни било или су се дешавала два паралелна догађаја под једним кровом: књижевни сусрет и Додиков концерт. Од тога је на најпростији начин Додиков концерт заузео значајније мјесто. Читајући ове примјере и не чуди што управо из тих новина долази највећи подсмијех култури дијалога, дебати, дијалогу равноправних партнера и још којечему што је одраз елементарне уљудности.

Пуно је још других примјера на којима смо се могли освједочити да је прљава изборна кампања већ почела. Нажалост, по свему судећи оно најгоре тек предстоји.

Колумне Коментар дана