Поред природних материјала, опеке и камена, храм у Фочи ће бити обложен и плочама ријетке седре, или сиге, које највише има у околини Фоче и којом је облагана Грачаница
ФОЧA - Дан ведар и сунчан, васкршњи, а у порти Светосавског храма у изградњи, на десној обали Ћехотине, у центру града, окупио се силан народ. Културно-забавни програм, на отвореној сцени, под ведрим небом, буди емоције.
"Хоћемо ли чоче, чоче, градит' цркву насред Фоче", одјекује пјесма грлатих момака, чланова изворне пјевачке групе Друштва "Херцег Шћепан", а народ, са узбуђењем, прихвата пјесму. Њима су се придружили народни гуслари, двојничари, чланови Основне музичке школе и женска етно-група "Вила". Онда су момци и дјевојке у живописним народним ношњама повели коло, у коме је неко избројао 700 душа.
- Ова пјесма о градњи цркве насред Фоче говори колико је силна жеља народа православног да, након 500 година, поново изгради богомољу - говори угледни Фочак Симо Ћосовић, који, до рата, није пропустио ниједан црквени сабор у Горњем Подрињу и Херцеговини.
Симо и породица, вели, никада нису пропустили ни да дарују новчани прилог за градњу богомоље, ма гдје се она подизала. Увијек се за цркву приносило, за здравље потомства, а у спомен душа преминулих предака. И сад је овај домаћин, од своје скромне пензије одвојио новац за Светосавски храм у Фочи, који ће бити највећи православна богомоља у БиХ, а трећа на Балкану.
Поред народног саборовања о Малој Госпојини у Чајничу и о Преображенију у Рогатици, најпознатији су били и фочански о Васкрсу и о Покрову. Посљедњи су одржани 1991. године.
Причу о зидању храма Светог Саве у Фочи настављамо са протојерејима Данилом Црногорцем и Ранком Билинцем, члановима Одбора за изградњу храма. Веле да се храм гради на најљепшем мјесту у граду, тамо гдје је и прије Космета, постојала православна црква. У разговор се укључује и архитекта Грујо Милановић, грађевински надзорник на пословима изградње овог, али и још десетак цркава на подручју фочанске и других општина.
- Храм, који је пројектовао инжењер Пеђа Ристић из Београда, дуг 47, широк 30 метара, површине 755 квадратних метара, биће и прави бисер по љепоти међу црквама и храмовима у БиХ шире - каже Милановић, напомињући да се у акцију подизања храма, масовно, укључио српски народ овдје и у дијаспори.
Поред природних материјала, опеке и камена, храм у Фочи ће бити обложен и плочама ријетке седре, или сиге, које највише има у околини Фоче и којом је облагана Грачаница. Помоћ око изградње храма очекују од Фочака који живе у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Чачку, од којих су многе Васкрсе провели у завичају, али и од Срба у Канади, Aустралији, Грчкој и Aмерици и свих људи добре воље. Aко буде све ишло по плану, у Фочи очекују да ће покривање храма Светог Саве бити завршено до Покрова пресвете Богородице, 14. октобра ове године.
Д. ТОДОРОВИЋ
