Кување Српске

Кување Српске
Славко Митровић
20.12.2015 23:05

О најављеном референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ, као отетим надлежностима Републике Српске, професор Ненад Кецмановић скоро је писао: "Али, већ од само једне-двије надлежности плус или минус, зависи да ли ће Српска бити своја на свом или ће, по принципу 'куване жабе', завршити под управом бошњачког Сарајева, а да то неће ни осјетити". Управо је годинама на дјелу постепено "кување" Републике Српске, да се не би досјетили о постепеном развлашћивању и обесмишљавању одузимањем Српској надлежности које је потврдио међународни Дејтонски уговор. То је најбоље илустровао Сулејман Тихић, предсједник СДА, који је својом апелацијом преко инструментализованог Уставног суда БиХ, Републици Српској укинуо грб, заставу и химну "Боже правде". Тихић је рекао: "Ми сваког дана помало укидамо Републику Српску".

Његово дјело наставио је Бакир Изетбеговић, насљедник у Предсједништву БиХ и на челу СДА, по чијој је апелацији Уставни суд БиХ прегласавањем по већ уиграној шеми (троје страних судија плус двоје судија Бошњака), укинуо Дан Републике Српске, 9. јануар. Прегласавањем четворо судија из реда Срба и Хрвата Уставни суд БиХ донио је и одлуке о конститутивности по апелацији Алије Изетбеговића, као и о измишљеној уставности суда и тужилаштва БиХ које је наметнуо OHR. Тим и другим одлукама темељито се мијењала читава конструкција не само Устава БиХ као Анекса 4. Дејтонског споразума, већ и цијелог Споразума. То је била основа за нова министарства у Савјету министара, а још више за бројне неуставне институције. Све то је урађено без споразума ентитета о промјени Устава БиХ по принципу Бечке конвенције о праву међународних уговора. Томе није крај, јер предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић у свом "премијерском" експозеу наводи да ће БиХ имати још нових министарстава - пољопривреде, образовања итд. То су све аминовали Младен Босић, Младен Иванић и Драган Чавић, потписујући споразум са Бакиром Изетбеговићем да би их припустио у Савјет министара. Обећали су и обрачун са садашњим властима Републике Српске, преко SIPA, Суда и Тужилаштва БиХ, а ови органи се одавно обрачунавају са припадницима ратне војне и цивилне власти Српске. Бакирови извођачи радова остварују не само његове захтјеве, већ и поставке "Исламске декларације" његовог оца Алије Изетбеговића. То је у оном дијелу декларације у коме Алија говори да муслимани треба да се притаје док не постану већина у власти, а онда остваре своје циљеве.

 

Оваквим потезима директно или индиректно подржаним од представника САД, Велике Британије и, очекивано, Турске у самоизабраном тијелу самоизабраних земаља које се звучно зове Управни одбор непостојећег Вијећа за имплементацију мира у БиХ, кршено је међународно право и Дејтонски споразум. При том се стално оптужује Република Српска да крши Дејтонски споразум, иако га она ни на који начин нити крши нити га може кршити чак и кад би хтјела. Сва досадашња кршења су искључиво била наметањем закона и смјенама функционера од стране OHR-а и неуставним одлукама Уставног суда БиХ.

 

На скупу у Бриселу поводом 20 година Дејтонског споразума Бакир се залаже за постепене промјене Дејтонског споразума, корак по корак, јавља турска Анадолија: "Изетбеговић је изјавио како је Дејтонски споразум креирао прегломазну државну структуру и механизме за заштиту националних интереса, да је имплементацијом Анекса 7. остварен најефикаснији поврат имовине од времена Другог свјетског рата, али да то није резултирало масовним повратком прогнаних. Изетбеговић је подсјетио како је Дејтонски споразум предвидио пет институција на нивоу државе, а да их данас има 75". Бакир лаже, јер није Дејтон креирао прегломазну државну структуру БиХ која сада има више од 23.000 запослених, већ отимање и неправни пренос надлежности иако није било никакве промјене Устава БиХ, осим амандмана за Брчко дистрикт. Зато на дјелу имамо антидејтонску БиХ која је нефункционална и прескупа и за далеко развијеније државе. Али, Бакиру се не жури са уставним промјенама, јер већ има 70 неуставних институција БиХ, са отетим надлежностима и још важније, отетим приходима ентитета.

Тако долазимо до референдума који је заказала Народна скупштина Републике Српске о неуставном Суду и Тужилаштву БиХ. Према Закону о референдуму, изјашњавањем грађана се ствара обавеза Народне скупштине да у року од шест мјесеци донесе одговарајућа акта. Тога се боје Бакир и они који су кршили дејтонски Устав БиХ, јер ће их спријечити на завршни удар против Републике Српске. Бакир је формирањем власти на нивоу БиХ са губитницима избора у Републици Српској - СДС-ом, ПДП-ом и НДП-ом, отворио поглавље које се зове завршни чин рушења Републике Српске. Прва фаза је била спријечити изборне побједнике у Републици Српској - коалицију окупљену око СНСД-а, да добије мјеста у Савјету министара. Врло јасно, Бакир је рекао: "Док сам ја у Предсједништву БиХ, Додик и СНСД неће ући у власт БиХ". Младен Иванић, који је пресудне гласове за Предсједништво БиХ добио од бошњачких бирача, по налогу Бакира и СДА каже: "Док сам ја у Предсједништву БиХ, СНСД неће ући у власт БиХ". Након што се показало да Демократска фронта није никаква странка и да је антипротивна свему-свачему, Жељко мали Комшић, изјавио је да ће они изаћи из Савјета министара, јер су задатак извршили спречавајући да СНСД као изборни побједник у Републици Српској саставља и власт на нивоу БиХ. Питање за јавност Републике Српске, за бираче СДС-а, ПДП-а и Драгана Чавића: Да ли мислите да Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић желе добро Републици Српској, па им је најважније било да Додиков СНСД не буде дио власти БиХ?

Зашто повика на референдум? Након референдума о Суду и Тужилаштву БиХ ни руководство СДС-а, ПДП-а и Драган Чавић неће смјети да прихвате уставне промјене којима би се легализовало дугогодишње отимање надлежности Републике Српске. Планирано је у први мах легализовати четири надлежности - Суд и Тужилаштво БиХ, индиректне порезе, заједничке оружане снаге и обавјештајно-безбједносну службу. То би било дописано у Устав БиХ. У Сарајеву се то и не крије. Сложни су у томе протектори из OHR-а и Касим Трнка, професор уставног права на бошњачки начин, у свом "научном раду" у коме све врви од геноцида и етничког чишћења Бошњака, под називом "Специфичности уставног уређења Босне и Херцеговине". Још 2009. године Трнка је објавио да је "неопходно допунити Устав БиХ са већ постигнутим реформама у области: система одбране, правосудног система, система опорезивања, обавјештајно-сигурносних служби и других важнијих питања која су, умјесто Уставом, уређена законима". Ако OHR и Уставни суд БиХ стално тврде да су Суд и Тужилаштво БиХ у складу са Уставом БиХ, као и оружане снаге БиХ, индиректно опорезивање и много другога, што ће се онда допуњавати Устав БиХ? То је директно и непорециво признање да је све наведено и много других институција БиХ створено без уставног основа. Зато им треба "дописивање Устава" да би легализовали досадашњу неуставност.

Да би се то постигло, потребна је двотрећинска већина гласова посланика у Представничком вијећу који су присутни и који гласају. Ако су сви присутни, то значи 28 руку којих већ имају, јер толико је изабрано посланика из Федерације БиХ. Устав БиХ не предвиђа механизам ентитетског гласања за уставне амандмане, па 14 посланика из Републике Српске не могу спријечити легализовање досадашњих неуставних надлежности пренесених на ниво БиХ. Иако чланом 10. Устава БиХ није изричито предвиђена надлежност Вијећа народа Парламентарне скупштине БиХ за потврђивање амандмана које усвоји Представничко вијеће, то се из тумачења да их доноси Парламентарна скупштина може извући и обавеза потврђивања амандмана у Вијећу народа. Уосталом, тиме се руководило и приликом потврђивања Амандмана 1. којим је уставно регулисан Брчко дистрикт као кондоминијум - заједничко власништво Федерације БиХ и Републике Српске. У Вијећу народа Бакирови партнери из СДС-а од пет делегата имају Огњена Тадића и Дарка Бабаља, који би сигурно, све поцупкујући и кунући се на европски пут, потврдили Трнкине и Бакирове амандмане.

У науму завршног удара на надлежности Републике Српске смета им референдум о Суду и Тужилаштву БиХ. Тај референдум није никакав удар на сувереност и територијални интегритет БиХ како хорски безобразно вичу Сарајево и OHR, већ право које искључиво припада ентитетима. Знају да ће тај референдум зауставити садашње руководство СДС-а да заувијек забије колац у срце Републике Српске. Пошто се СДС хвали да је створио Републику Српску, онда би то било као код Тараса Буљбе који убијајући свог сина рече: "Ја сам те родио, ја ћу те и убити".

Колумне Коментар дана