Коме треба, а коме смета нова топлана

Коме треба, а коме смета нова топлана
Игор Радојичић
14.03.2017 23:42

Почећу са питањем: Коме треба градња нове топлане у Бањалуци на дрвну сјечку? Треба грађанима да добију сигурну и квалитетну услугу гријања. Треба и граду да прекине финансирање све тежег губиташа, а добије нову, профитабилну компанију. Треба и домаћој привреди, јер ће нова топлана новац трошити и за набавку и за производњу на домаћем тржишту.

Грађани Бањалуке годинама већ нису сигурни да ће их зими топлотном енергијом угријати градска "Топлана". Неки се искључују, многи су незадовољни услугом, а сви су несигурни да ће гријања уопште бити. Проблеми се сваке сезоне само увећавају. Дугови актуелне "Топлане" а.д. нарасли су до 85 милиона КМ, ниједна банка више неће да прати пословање "Топлане", а уговор о снабдијевању мазутом има један набављач већ дуго година. Свака нова сезона доноси нов чист губитак од бар десетак милиона КМ. Град Бањалука сваке године чини невјероватне акробације да подржи предузеће чији је већински власник, које би требало само да послује на тржишту, ради обезбјеђења гријања. Да град, а често и Влада, не подржавају "Топлану", посљедице би биле катастрофалне. Без гријања би остало 20.000 корисника, домаћинства, школе, вртићи, установе, хирургија, управе...

Проблем градског гријања неуспјешно се покушава ријешити већ дуго година. Анализирају се сви могући енергенти и модели: гас, "Инцелова" енергана, термалне воде испод Бањалуке, угаљ из Станара, мини-топлане на више локација, закуп, концесија, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД)... Предугачак је списак идеја и покушаја. Инсталисане су и двије мини-топлане на Старчевици и Кочићевом вијенцу, укупне снаге од 16 MW, што је смањило трошкове, али није ријешило проблем. Реалност је да садашња "Топлана" све више тоне и свака наредна сезона је неизвјеснија од претходне.

Овако више не може даље.

Морају се донијети одлуке и покушати изаћи из стрмоглавог пада у банкрот постојећег предузећа, праћеног доспијећем неколико десетина милиона марака дуга на буџет града, уз престанак даљинског гријања у граду и угрожавања становника у зимском периоду.

Једино рјешење је градња новог постројења на дрвну сјечку, потпуна замјена скупог, увозног мазута јединим домаћим енергентом, знатно ниже цијене. Добра ствар је да су протеклих година рађене детаљне студије и анализе, она ЕБРД-а и Центра за климатске промјене у студији УНЕП, који су јасни у препорукама: неопходна је градња нових котлова на дрво, уз реконструкцију топловодне мреже, измјене тарифног система, уз подваријанте коришћења мазута за екстремне температуре.

Дежурна питања која се постављају за овај приједлог су:

- Има ли довољно дрвне сјечке? Има. У свим студијама доказано је да само у западном дијелу Републике Српске има довољно дрвета и дрвеног отпада. За сезону је потребно од 80.000 до 100.000 метара кубних. По подацима "Шума РС", на западном подручју има до 700.000 метара кубних који се могу сакупити највећим дијелом из шума којима газдује јавно предузеће, али и преко 140.000 из неискоришћеног дрвног отпада од приватних лица, произвођача или власника.

- Зашто се не користи други енергент? Одговор је у контрапитању - Који? Пројекције цијена нафте, мазута и гаса, као увозних енергената који су на глобалном тржишту, говоре о неминовном расту наредних година, у раљама политике и глобалних сучељавања. Уз то, најближи гасоводи су у Зворнику и Окучанима у другој држави, без икаквих скорих пројекција да ће стићи до Бањалуке. За оне који помињу угаљ, ваља подсјетити да се "еколошка" Бањалука два пута дизала на ноге на помен термоелектране, једном прије, а други пут послије рата, па су власти увијек одустајале, а угаљ у Станарима више и није у експлоатацији Републике. Помињање "Инцелове" енергане спада у давно прошло вријеме, јер је компанија давно банкротирала и девастирана се продаје у дијеловима, док је испитивање термалних вода испод Бањалуке дуг, неизвјестан и врло скуп посао. Остаје нам домаћи ресурс, а то је дрво. Уз то, и препорука топланама у Србији је управо прелазак на дрво као енергент. 

- Колику инсталисану снагу треба имати ново постројење? Сада је инсталисано око 250 MW, који се великим дијелом не користи. Искуство из гријних сезона, а нарочито ове која је имала дуг хладан период од децембра до фебруара даје нам одговор о најмање додатних 50 MW, уз постојећих 16 MW у мини-топланама.

- Зашто сада? Јер је идућа сезона још мање извјесна са садашњом "Топланом" и још је већи ризик да град остане без гријања.

- Да ли је могуће изградити топлану за једно љето? Јесте. За градњу постројења потребна су од три до четири мјесеца. С адекватном припремом и напорним, па и фанатичним радом и праћењем свих служби, добар партнер може да престигне вријеме.

- Зашто избор стратешког партнера за градњу нове топлане? Јер приватни инвеститор има интерес да нова топлана ради и доноси профит. На годишњем приходу од 20 милиона КМ је то и могуће, а нема ни интерес да направи губиташа и не може себи приуштити губитак од 85 милиона, док град или држава као власници, нажалост, могу да дођу и до овако високих дугова и повећавају их даље. Уз то, град нема капацитет за самосталну инвестицију у износу од око 30 милиона КМ само за нову топлану, а да, при томе, не обустави или угрози све друге комуналне, развојне, па и елементарне потребе у наредним годинама.

- Има ли могућих партнера? Има. Сваке седмице кроз Градску управу пролазе и најпознатије свјетске компаније заинтересоване или за продају опреме или за комплетну градњу. Једино питање је ко је спреман да се ухвати изазова одмах, а да не преговара још наредних неколико година.

Коме одговара градња нове топлане? Свима осим нафтном лобију!

Прије свега, грађанима, јер треба да добију поуздано, 24-часовно гријање у сезони, по истој цијени. Затим, граду, јер ће уложити средства у инвестицију која треба да даје добит, умјесто неколико десетина милиона марака спаљених и послатих у дим од мазута. Домаћим произвођачима и прерађивачима дрвета, јер ће имати новог великог купца који ће овдје оставити десетине милиона марака домаћим продавцима.

Коме не одговара нова топлана? Само нафтном лобију!

На увозу и продаји мазута могу се зарадити милиони марака, који одлазе ван земље и у дим из "Топлане". И сваке године је све више и све теже. Зато ће нафтни лоби бити спреман на све јавне кампање, утицај на медије и одборнике, лобирање државних и општинских службеника. Надам се, барем не и на угрожавање живота и безбједности оних који треба до донесу и воде овакву одлуку.

Закључићу јасном поруком која се односи не само на причу о "Топлани", већ и о многим другим покушајима које нова градска администрација предузима. Најлакше би било не предузимати никакве иницијативе и бити оптужен само за нечињење. Свака иницијатива или доношење великих, па и ризичних одлука, а поготово угрожавање великих материјалних интереса, далеко је опасније и отвара много нових фронтова и прилика за напад.

Најмањи ризик је не чинити ништа. Ова администрација ће ризиковати чинећи.

У будућим колумнама у "Гласу Српске" читајте још о нашим напорима и отпорима.

Игор Радојичић, градоначелник Бањалуке

Колумне Коментар дана