Колумна: Лајте кере Јакобсфелда

Колумна: Лајте кере Јакобсфелда
Мирјана Кусмук
09.11.2009 23:00

Да бисте знали како да читате неке новине морате знати чији капитал стоји иза њих, да бисте знали за кога да гласате морате доћи до листе његових финансијера, да бисте могли да мјерите медијске слободе морате разликовати новинаре од плаћеника, и обрнуто. И увијек имати на уму да новац свијет покреће.

Све оно што се протекле двије године дешавало у Републици Српској, од економије до политичког става, било је предмет лагарија и општег проблематизовања у медијима у ФБиХ, посебно онима чији је власник сарајевски бизнисмен Хилмо Селимовић, а политички ментор Златко Лагумџија или Харис Силајџић.

Зашто? Па зато јер је био угрожен нечији финансијско-политички интерес. Чији ли? То није тешко одгонетнути, јер ако се зна да су "заштитници националних интереса" зараћених народа, тргујући све ратне године гранатама, нафтом, дрогом и цигарама постали контроверзни бизнисмени у миру одговор се сам намеће.

Хилмо и Момо, Aлија и Момо, Млађо и Aлија и тако редом. Хилмини и Момини новинари, Aлијини и Момини медији, Млађини и Aлијини медијски плаћеници. A онда Хилмини и Момини политички фаворити, Хилмини и Момини криминалци и на крају Хилмини, Момини, Млађини и Aлијини противници.

Медијска сцена БиХ управо је на тај начин и диференцирана. Дискредитацију свих оних који нешто значе у РС од новинара до епископа на најпримитивнији и најнепрофесионалнији начин, потпомогнути пословним сарадницима из РС, отпочели су Хилмини медији, они чији је породица Селимовић власник, а то су листови "Сан" и "Ослобођење".

Наравно да у томе није заостајао Лагумџијин медијски пројекат "60 минута" који је истраживачко новинарство у недостатку доказа и аргумената појачао јалијашким језиком чије храбро кориштење их је довело на трон "неустрашивих слободних новинара - истражитеља".

И све се некако котрљало док се у контаминирани медијски простор није укључио "бијели двор сарајевске чаршије", одлична синтагма за OHR посуђена од једне овдашње новинарке.

Да ли индиректно или директно OHR је постао главни јунак једне књиге када се кренуло са шемама, тачније оном бошњачком објављеном у "Глобалу". Иако шема сама за себе изгледа као приказ књиге "Ко је ко у Бошњака", њена тумачења говоре да се ради о криминализовању угледних Бошњака, који су представљени као мете за одстрел. Исто сматра и реис Исламске заједнице Мустафа Церић, а то је већ озбиљна ствар.

Можда та шема и није настала у OHR-у, можда је прављена на другом мјесту и за друге потребе, све је могуће. Aли могуће је и логично повезивање OHR-а са том и таквом шемом послије свих оних које су пласиране из "бијелог двора сарајевске чаршије", а које је магазин "60 минута" објављивао прије неколико мјесеци.

Једна од њих поновљена је прије два дана у Селимовића "Ослобођењу" и названа "Схема Додиковог обавјештајног, финансијског и паравојног апарата у РС". За све оне који нешто знају и прате кретања у Републици Српској "смијешна сликовница" на којој су увезани људи који немају везе једни с другима, па чак и једна фарма говеда иза које стоји амерички и хрватски капитал.

Нашао се у тој мрежи мрског непријатеља Додика, и Милован Цицко Бијелица који несретан сада тумачи шта га снађе када цијели свијет зна да је близак Чавићу, а овај опет Лагумџији, а овај опет Бакиру и Хилминим медијима. Шта је Цицко Богу згријешио, када се, чекајући помиловање, "поправио", успоставио сарадњу са истражитељима "60 минута" (међу којима има и рода), те их угошћује, дочекује и снабдијева информацијама са Равне Романије. Углавном онима везаним за супарнички клан браће Чоловића или пословање "Српских шума", које му је измакло контроли.

Много је још на тој шеми небулоза. Ту негдје је и Душко Кусмук, тренер репрезентације БиХ у теквандоу, за којег пише да је стриц главне уреднице "Гласа Српске" Мирјане Кусмук, што исту треба да ушеми у шему на којој је нема. Веома интересантан податак, али неистинит, јер Душко је Мирјанин рођак, а не стриц. Нису питали, па им нисам ни рекла. Нису ни хтјели да сазнају, хтјели су да компромитују, папански и на кварно.

И зато драги моји, када будете читали новине или гледали неку ТВ станицу, прво се распитајте ко их плаћа, ко им је власник и знаћете зашто нешто и за чији интерес то нешто објављују. "Глас Српске" је у власништву једног новинара, који није тајкун и који никада није био дрот. A није ни у дилу са Мишковићем. И овдје је крај. Лајте кере Јакобсфелда!

++++++++++++++++++++++++++

Колумне Коментар дана