Ко то нама суди?

Ко то нама суди?
Мирјана Кусмук
21.09.2013 08:08

Чак и када би човјек могао поправити неке ситнице - што је, међутим, лудо баљезгање - постигао би у најбољем случају нешто за будуће процесе, а сам себи би неизмјерно нашкодио јер би привукао пажњу судског особља, које је вазда жељно освете. Само не треба изазивати пажњу! "Процес", Фанц Кафка

Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) позвао је поново, по трећи пут, предсједницу Суда БиХ Медџиду Кресо да поднесе извјештај о раду те институције на сједници у понедјељак, 23. септембра.

Кресо је пред ВСТС-ом први пут позвана у мају да због лоших резултата рада Суда БиХ поднесе извјештај, али се ни тада, ни касније, није одазвала позиву. Отишла је на дуго, тромјесечно боловање.

Рад Суда анализиран је на ванредној сједници ВСТС-а крајем априла када је закључено да Кресо треба да образложи извјештај.

Барашин, Перић, Новковић.....

Иако подаци о раду Суда БиХ у 2012. години нису објављени, подаци са полугодишта прошле године кажу да је у том суду 4.176 неријешених предмета, од којих неки датирају из 2004. и 2005. године. Оно што је посебно индикативно јесте да се предмети нису рјешавали по редослиједу, него извлачили по потреби.

Док је предмете слагао у ладицама, Суд БиХ трошио је милионе КМ, што из буџета, што из донација. Суд БиХ је у 2011. години потрошио 12,11 милиона КМ. Правосудне институције на нивоу БиХ у 2012. потрошиле су укупно 37,44 милиона, а апсолутни рекордер опет је био Суд БиХ.

Према подацима из извјештаја о извршењу буџета БиХ за прошлу годину, Суд БиХ је највише трошио на плате и накнаде. Судије су на плате потрошиле цијелих 8,95 милиона КМ, а међу њима, и судија Кресо.

У првих шест мјесеци ове године Суд БиХ повећао је трошкове за око 700.000 КМ и потрошио рекордних седам милиона. Раст трошкова, наравно, није пратио повећан темпо рада судија.

И док јавност с правом тражи објашњења, Медџида Кресо се умјесто пред ВСТС-ом протеклих мјесеци углавном појављивала у "својим" медијима, жалећи се да је "прогоњена звијер", те да је позив за подношење извјештаја о раду Суда БиХ, притисак на суд.

Потом је, по старом опробаном сценарију, кренула у акцију рушења предсједника ВСТС-а. Први чин је почео, а зове се "медијска припрема уклањања".

А како изгледа тај сценарио?

Медџида Кресо се, по провјереним информацијама, 3. марта 2011. године у хотелу "Европа" у Сарајеву срела са тадашњим уредником емисије "60 минута" Бакиром Хаџиомеровићем и договорила о сценарију медијског рушења тада актуелног главног тужиоца Тужилаштва БиХ Милорада Барашина.

Извори потпуно информисани о разлозима "таргетирања" Барашина тврде да се на медијски одстрел тужиоца, Кресо одлучила након што је одбио да јој уступи базу података Тужилаштва о предметима ратних злочина.

У првој идућој емисији "60 минута" тужилац Барашин добио је специјални третман. И тако до краја.....до уклањања са сцене.

Слично је Медџида Кресо "рушила" још једног судију из РС - Бранка Перића. Медији блиски судији Кресо отворили су његов наводни досије и предано радили на компромитацији непослушног судије. Као и свима, који долазе из РС, и судији Перићу су извукли измишљено натегнуту везу са неким починиоцима ратних злочина.

Неколико пута Медџида је тражила од ВСТС-а и дисциплинског тужиоца санкционисање судије Перића због његових јавних иступа у којим критикује аномалије и Суда и његовог предсједника.

Нарочито је судију Кресо наљутио судија Перић када је руглу извргао њену и тужбу још 40 судија упућену Суду БиХ због неисплаћене разлике регреса. У процесу "кадија те тужи, кадија ти суди", Суд БиХ пресудио је у корист својих упосленика, а предсједник Суда је на овој разлици у исплати регреса инкасирала цијелих 1.332 КМ.

Кресо до данас није успјела да дисциплинује непослушног судију Перића, као ни да га "одстрели", а већ је отворила нови медијски фронт против предсједника ВСТС-а Милорада Новковића.

У медијски одстрел кренула је преко своје приватне новинарке, уреднице "Дана", Џенане Каруп Друшко. Овај "независни" магазин, као и дневни лист "Ослобођење" (оба у власништву сарајевског бизнисмена Мује Селимовића) своју "независност" граде на истом тумачењу политичких и персоналних односа у БиХ, као и оно крило СДА које предводи Бакир Изетбеговић. Да ли је исто толико, као и њени медији, од политичких утицаја "независна" предсједница Суда БиХ, питање је на које није тешко дати тачан одговор.

Ко судију смије да пита?

Али није Новковић Медџидин бијес изазвао само зато што је ВСТС тражио да положи рачуне о (не)раду Суда БиХ, него и зато што је на сједници Надзорног одбора за контролу рада на предметима ратних злочина по државној Стратегији тражио да се примјењује закон блажи за починиоце како то налаже пресуда из Стразбура у "предмету Мактоуф и Дамјановић против БиХ".

Европски суд за људска права у јулу је једногласно донио пресуду на основу жалбених навода о поступку пред Судом БиХ против Мактоуфа и Дамјановића који су се жалили како је у њиховом случају ретроактивно примијењен Кривични закон БиХ из 2003. године који је строжи у односу на Кривични закон СФРЈ из 1976. године који је био на снази у вријеме извршења кривичних дјела.

Послије ове пресуде све особе којима је пред Судом БиХ примјеном Кривичног закона из 2003. суђено за ратне злочине, могу ићи у ревизију пресуда. И сви имају право на материјалну одштету.

Послије пресуде Суда у Стразбуру, Медџида Кресо не само да није поднијела оставку као главни заговорник ретроактивне примјене закона, него и даље инсистира на примјени истог закона, што не чини штету само оптуженима, него и буџету БиХ у којем ће послије жалби, ревизија и одштета остати још једна велика "рупа".

Извори блиски правосудним институцијама свједоче да је Кресо на истој сједници НО, на којој се наљутила на Новковића, директору Центра за истраживање ратних злочина РС Милораду Којићу, који је такође тражио да се пресуђује по одлуци из Стразбура, поручила: Ко је тај мали? Шта он прича, када ништа не зна.

Због истог става страдале су и неке судије Суда БиХ. Медџида Кресо је због тога по хитном поступку из Кривичног одјељења Суда БиХ избацила судије Ранка Дебевеца и Медиху Пашић и пребацила их у Парнично одјељење у којем никада нису радили.

Заступници става о неопходности примјене одлуке Суда у Стразбуру истичу да се тим само тражи једнакост свих грађана БиХ пред законом, што је циљ и државне Стратегије о суђењима за ратне злочине, коју је усвојио Савјет министара БиХ.

И док струка тражи да се закон и пресуда из Стразбура поштују, Савјет министара и даље ћути пред незаконитим понашањем предсједнице Суда БиХ. Ћути и његово надзорно тијело. Не оглашава се јавно ни ВСТС.

Судије Суда БиХ и његова предсједница су изван закона, јер, како тврде у ВСТС-у, Законом о Суду БиХ није дефинисано да ВСТС оцјењује њихов рад. Тако је Суд БиХ постао приватно предузеће судије Кресо.

Њу, рецимо, нико не смије да пита:

- Ко је и зашто промијенио судско вијеће које је одлучивало о екстрадицији Главаша?

- Зашто се противи оснивању Апелационог суда БиХ у Бањалуци, ако толико воли јединствену БиХ? Да ли је град Бањалука у тој БиХ?

- Колико има судија српске националности у Суду БиХ, који живе изван Сарајева?

- Да ли је логично да из оба ентитета буде биран приближно исти број судија?

Много је разлога за разрјешење судије Кресо са највише правосудне функције у земљи било и прије ових посљедњих.

Није ли на аудио запису у Тужилаштву БиХ снимљена изјава бивше предсједнице Уставног суда БиХ Хатиџе Хаџиосмановић Махић која свједочи како је једно "угледно лице" из правосуђа БиХ дошло у њену кућу 18. јуна 2008. године и вршило притисак да "предмет Алијагићи" одмах буде узет у рад?

То "лице" - Медџида Кресо, послије разговора усликало је мобилним телефоном у кућној хаљини да би је уцјењивало.

- Нисам страшљива, али сам се саблазнула од тако софистицираног криминалног програма. Тешко ми је вјеровати да се то лице одлучило на овакав корак из милоште према Алијагићима, као и то да је самостални стријелац. Салих Алијагић изјавио је да је сигуран у наређење његових мецена и пријатеља који су му помогли да послије мог одласка у пензију 19. августа 2008. године његов предмет буде одмах преко реда ријешен. Ко је такву наредбу Уставном суду БиХ издао, није ми познато - свједочи судија Хаџиосмановић Махић.

Није ли судија Кресо годинама опструисала потписивање Протокола о сарадњи у предметима ратних злочина између Србије, Хрватске и БиХ, истичући да "уступање предмета значи одрицање од суверенитета БиХ"? Није ли тиме показала да је изашла из оквира струке и ставила се у службу политике на штету и жртава, и правде, и права?

Није ли се судија Кресо у једном интервјуу од 14. маја 2010. успротивила томе да Ејупу Ганићу или било коме другом одговорном лицу за ратне злочине буде суђено изван БиХ и обећала: "Ејупу Ганићу се мора судити у БиХ"? И шта би од обећања до данас?

Али Медџиду Кресо нико не смије да пита ништа. Она је постала "симбол" независности од одговорности у БиХ.

 

Коме треба ВСТС?

Зато ће бити занимљиво видјети шта ће се десити ако се Кресо у понедјељак, по трећи пут, не појави пред ВСТС-ом?

Послије тога мораће неко да постави питање да ли таква институција, као што је ВСТС, треба некоме у овој земљи?

Како ће чланови ВСТС-а из РС: Милорад Новковић, Обрен Бужанин, Светлана Брковић, Мирсада Хаџић и Јован Чизмовић оправдати комодитет и нерад пред јавношћу РС?

Биће занимљиво видјети како ће ВСТС, на чијем челу је Милорад Новковић, ако предсједница Суда БиХ не поднесе извјештај, сачинити извјештај о раду комплетног правосуђа БиХ?

Биће занимљиво видјети како ће ВСТС, на чијем челу је Новковић, оправдати изузетно велики утрошак средстава и занемарљиво мали број ријешених предмета у Суду БиХ?

И шта је уопште до сада ВСТС, на чијем челу је Милорад Новковић, урадио на анализи рада Суда БиХ?

Па, НИШТА.

Зато судија Кресо и јесте поново дигла припремну медијску артиљерију на Новковића. Циљ је један: да тако и остане! Барем још двије и по године, до истека њеног мандата.

mirjanakusmuk.blogspot.com

 

Колумне Коментар дана