У мету: Свака част, "соколови"

Глас Српске 13.04.2007 00:00

ПРВA полуфинална утакмица фудбалског Купа БиХ, одиграна на "Кошеву" између Сарајева и Славије (1:1), дефинитивно је потврдила да је тим из Источног Сарајева хит другог дијела сезоне.

Оно што је нама из града који ниче на ливади још и драже јесте чињеница да се наша Славија изборила и за титулу најбољег српског клуба. Приказана игра против, морамо то истаћи, изузетно коректне екипе Сарајева, пред, такође, изузетном публиком, апсолутно је потврдила да је пут којим иде Славија, предвођена Драганом Кулином, на мјесту предсједника, те Богданом Чеком на позицији директора и прескромном Миломиром Одовићем на позицији шефа стручног штаба, потпуно исправан. На "Кошеву" је Сарајево било апсолутно надиграно. Нису изабраници Хусрефа Мусемића могли ништа против растрчаних и разиграних Вукасовића, Спалевића, Муминовића, Регоје, Станковића, Белошевића. Функционисала је екипа из Источног Сарајева као најпрецизнији механизам. Сарајево је постигло погодак послије једне једине грешке "соколова" у току 90 минута, а могли су да приме четири-пет. Штета што се мрежа Мухамеда Aлаима није затресла још неки пут. Било би лијепо, а ни овако није лоше. Присјећам се када је на мјесто шефа стручног штаба стигао Миломир Одовић, није ниједног тренутка обећавао куле и градове. Напротив, врло трезвено је говорио да му је циљ да његова екипа почне да игра фудбал и да тако долази до резултата. Није одустајао ни када је прошле године имао серију од пет узастопних пораза. Трпио је он критике оних са трибина, али треба честитати и управи. Ниједног момента нису дошли у позицију да размишљају о евентуалној смјени шефа стручног штаба. Напротив, стали су уз њега и заједно сада уживају у погледу на табелу и полуфинални резултат Купа. Па гдје је јачина тог клуба. Прво треба рећи да вјероватно толико ентузијазма нема ни у једном тиму у Премијер лиги, а ни Републици Српској. Толико љубави према клубу, а он слави наредне године 100 година постојања, такође, нема на далеко. Од навијача, управе, играча, па зашто рећи не и новинара. Сви смо ми инфицирани Славијом. Она је била прије много година симбол нас православаца на овим просторима. Тако је и данас, нема дилеме. Прелијепо је видјети те играче како заједно, сви ама баш сви, славе, радују се тријумфима, бодовима, а стидљиво ћемо се надати и трофејима. Имамо, ваљда, право на то. Да нема те љубави, ентузијазма, заједништва, тешко би било стићи до ових сада висина. Славија није богат клуб, не разбацује се новцем, размишља се о сваком фенингу... Нема гомилања играча. Одовић је тренер који је са најмање играча наступио у Премијер лиги. Нема велику клупу Славија, а нема ни да се разбацује и троши. Боље је та средстава уложити у стадион, а он сваким даном љепши и љепши. Овај успјех је прелијеп, али треба и наставити. Очекује се реванш меч на нашем терену. Треба ту бити бољи, изборити пласман у финале. Овдје ћемо стати, а ако се оде у финале и даље, онда ће бити још новинарских текстова. С разлогом. Једва чекам, не финале, већ да наставим са писањем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.