Кад је жена еманципована

Кад је жена еманципована
Сања Влаисављевић
09.03.2013 20:00

Када жена одлучи бити еманципована то може бити погубније него да остане нееманципована. Знам да ће сада многе слављенице Празника жена бити узнемирене, али има неке истине у овој тврдњи.

Кад оно... Ништа.

Сјећам се док су трајале предизборне кампање у јесен прошле године колико је било неких необичних иницијатива женских невладиних удружења које су величале женску улогу у политици. Гледала сам и младе амбициозне будуће политичарке које су пошто-пото хтјеле у политику и заступничке или начелничке фотеље. Нема шта оне нису радиле: ходале градом, дружиле се, помагале старим и изнемоглим, обећавале куле у облацима ако баш њих изаберу. Кад нити их изабраше, нити их поставише у општинска вијећа. Ништа. Њихове партијске колеге преузеле позиције моћи, а оне нетрагом нестадоше са јавне сцене. Утихнуше и њихове агресивне кампање и проповиједања на друштвеним мрежама. Ваљда до наредних избора вјежбају како бити јака и препознатљива политичарка у БиХ. А сјећам се да су неке од њих стално јавно заговарале јачање женске улоге. Али прозборити коју о значају жена и понашати се као истински освијештена политичарка двије су битно другачије активности. Но, добро. Жене су чак биле пристале и на кампање са кухињским прегачама и дрвеним кашикама преко којих су ваљда слале поруку бирачима да ће оне снажно и одважно, као за кухињским пултом, завладати политичком сценом. Кад оно... Ништа. Потрошио се новац за пројекте, жене замахивале кашикама, покоји мушки се осмјехивао њиховим бизарним акцијама самоспашавања и то би било то.

"Pichvajz"

Паралелно с овим акцијама буђења жена у Сарајеву повремено неке, опет женске организације, организују нешто што се зове, или звало, "Pichvajz". Ако се још нисте насмијали, хајте молим вас. Зар нисте одмах препознали врцкавост назива? Жене позивају на Пичвајз. Не, не нема ту никаквих ласцивних конотација, то је само израз урбане, еманциповане жене. Ових дана, опет, у сусрет 8. марту иста организација организује "Pichkeraj парти". Опростите за ово драги читаоци и вјерујте ми да нисам одлучила преузети реторику урбаних новинара и још урбанијих колумниста, домаћих и страних. Него, заиста, баш овако се зове то сијело које организују жене и чини ми се покоји мушки из партнерске организације. "Pichkeraj Party", прецизније. Баш некако у исто вријеме када сам видјела овај плакат-позив за осмомартовски парти на радију слушам феминискињу, једну од организаторки скупа, како има пуно мушких стереотипа о женама и ако их се мушки не ријеше доћи ће до дискриминације жена... Па како остати озбиљан слушајући њено проповиједање о женама и њено плакатирање жена? Никако. Ево замишљам Клару Цеткин како на Другој међународној конференцији жена социјалисткиња 1910. године у Копенхагену, када је на њену иницијативу донијета одлука да се сваке године организује Међународни дан жена, кличе: "Жене, жене свијета, хајмо сада на Pichkeraj парти. Куцнуо је наш час, еманциповане смо!". Замишљам и Маркса, Енгелса, Лењина, с којима је сарађивала, како усхићени довикују: "Ето и нас Кларо, ето нас. Отвор' врата Пичвајза или оног другог свеједно! Хајдемо славити еманципацију жена!". Појави ми се у сјећању и Роза Луксембург и њени надахнути, софистицирани говори, њена борба за права жена и радника како на конгресу Комунистичке интернационале узвикује баш као наше политичарке: "Окуси мирис жене". Видим и Маргарет Јурсенар, прву жену која је примљена у Француску академију наука и тако након пуних 400 година окончала дискриминацију жена интелектуалки. Одмах видим и ове наше активистице за женска права како у Академији наука и умјетности БиХ њеном предсједнику Божи Матићу довикују: "Божо, Божо прими и ти нас. И ми пишемо као Маргарет, а ми ћемо овдје одмах један Пицхкерај парти направити за добродошлицу новим еманципованим чланицама!".

Брутално поигравање са женском улогом

А тек кад помислим на Симон де Бовар за коју се говорило "да је обиљежила епоху" у којој је живјела или, радије, да је "мијењала епоху", обузме ме стид. Можда ће једном писати и да су сарајевске активистице за женска права обиљежиле епоху јер су свеле жену на ријетку, малу, примитивну животињу за расплодњу. Да су свеле жену на пуко најприземније кокетирање са сексуалношћу. Али не било каквом сексуалношћу, него оном коју одмах може препознати сирови мушки расплођач. Никаква суптилност ту не долази у обзир. Зар ће несретни парти који је организован, ваљда, у славу жена бити познат по том реторичком простачењу. Има тамо, вјерујем, образованих младих жена и питам се да ли је заиста плод њиховог образовања и ангажмана у цивилном сектору (за високобуџетске пројекте) једно брутално поигравање са женском улогом. Па ко ће након таквих јавних скупова вјеровати више невладиним организацијама које се залажу за права "другог пола" да треба гласати за жене на наредним изборима? Који ли ће тада слоган бити скован да би се привукли гласачи? Ових дана, негдје уочи Седмице равноправности полова, Агенција за равноправност полова презентовала је анализу равноправности на нивоу БиХ, према којој је веле: "видљиво да, осим што нема жена министрица у Вијећу министара, оне су углавном мање заступљене и на осталим руководећим функцијама у државним институцијама, уредима и агенцијама." Како и неће, помислих, па ко би им дао глас и повјерење ако се овако рекламирају. И тако док се у БиХ, ма шта то значило, обиљежавала Седмица равноправности полова, која је завршена 8. марта, Агенција за равноправност полова БиХ је провела неколико активности "заједно са осталим организацијама и гендер центрима". Тако је са NATO-ом организована конференција о равноправности полова а све то из "Финансијског механизма за имплементацију Гендер акционог плана БиХ (FIGAP) за 2013. Више од милион КМ је уложено у спровођење пројеката, а невладине организације су им допринијеле својим знањем и ресурсима." Е ако је "Пицхкерај" пуни допринос овим вишедневним активностима за равноправност жена и дио изнимно високе укупне донације новца, чини ми се да је много примјереније бити нееманципована жена која куха, пере, пегла, одгаја дјецу, не излази из куће и нема никакву претензију да буде јавна и политичка личност. Него, бијаше 8. март и бијаше Дан жена и биће опет. Биће сигурно неке жене међу нама које неће обезвређивати женску улогу него ће радом, реториком и интелектуалним ангажманом "избрисати разлику између себе и мушкарца", јер "једино јој рад може јамчити стварну слободу". Али и еманципацију. Десиће се то и у Босни сигурно, кад тад.

Колумне Коментар дана