Инцково понављање историјских грешака

 Инцково понављање историјских грешака
Дарио Видојковић
18.01.2017 23:21

Herr Инцко, како са Ваше стране још нема примереног извињења за Вашу недавну изјаву, у којој стављате Републику Српску и злогласну, усташку НДХ у један кош, желим да Вам као историчар саопштим неке чињенице у вези са тим.

Као прво, тврдите да сте погрешно схваћени. Према дискурсној теорији француског постмодернистичког филозофа Мишела Фукоа, у једном дискурсу битна је изјава, дакле оно што се каже, а не оно што се евентуално можда мислило. Само на основу реченог, односно изговореног, дискурс се развија и само речено, дакле изјава, се уопште у том дискурсу може узети у обзир, ништа друго. Према томе, Ви да сте хтели рећи нешто друго, Ви бисте то и учинили. Но, Ви, Herr Инцко, сте рекли баш оно што сте рекли, и тако је забележено и записано. Ту више нема никакве дилеме, нити изврдавања. Ви се морате мерити према Вашим речима, које су у историјском контексту у најмању руку гнусне!

Стравична историја

А сада да пређем на историјски контекст. Ви сте из Аустрије, па да Вам скренем пажњу на неке историјске чињенице у вези са овим просторима, посебно за историју српског народа на простору бивше БиХ, односно РС. Ускоро ће поново бити обележавање ослобађања најгорег нацистичког концентрационог логора током Другог светског рата, у данашњој Пољској, Аушвица. Међутим, много пре Аушвица, први концентрациони логор на тлу Европе је успоставила управо аустроугарска војска, и то у Добоју, у децембру 1915. године, током Првог светског рата. Више од 45.000 Срба је било заточено у том логору све до јула 1917. године. Међу заробљенима је било и више од 16.000 жена цивила, а било је и деце. Услови у логору су били стравични, заробљени Срби су морали да тумарају буквално у блату и измету, били су подвргнути свакодневној тортури и убијањем од стране аустроугарских војника чувара, а умирали су поред тога и од глади, нечистоте у логору и хладноће. Тако је ту своје животе скончало више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. године умрло је и 643 деце!

Циљ тог логора, у коме су били и заробљени Срби из Србије и Црне Горе, је било стварање тзв. тампон зоне у Горњем Подрињу, на граници према Србији, како би Срби тог краја били протерани или уништени. Дакле, желело се да се етнички трајно очисти Горње Подриње од српског живља (што ће и Орић покушати између 1992. и 1995. године). Та иста политика ће касније постати важна крилатица и за усташки режим Анте Павелића, али и деведесетих година прошлог века у Сарајеву. Наиме, један други Аустријанац, Адолф Хитлер, ће наредити шестог априла 1941. године, на православни Васкрс, брутални напад на Краљевину Југославију, а четири дана касније, усташе, нацистички колаборатери, ће прогласити НДХ. Хитлер је "поглавника" НДХ Анту Павелића подржао и подстрекао да води нетолерантну националну политику према српском народу. Таква усташка политика, са благословом Хитлера и Трећег Рајха, довешће до Јасеновца, Лепоглаве, Јастребарског, Госпића, Пага, Добоја, Сребренице, разних Јама, кратко, до усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима на читавој територији НДХ, чији је део била и БиХ, и до више стотина хиљада српских жртава, на најмонструознији начин убијеним, у паклу, какав ни сам Данте не би могао да измисли. Још да напоменем и то, да је према неким подацима, око 60 одсто ратних злочинаца из редова Вермахта било пореклом из Аустрије.

РС је зато и створена, како се Србима тај геноцид не би поновио.

Слијепо тумарање утабаним путем

Уместо да сте научили ову историјску лекцију, Herr Инцко, Ви очигледно желите да понављате исте грешке из историје. Тако уместо да штитите изворни Дејтонски споразум и да гледате да радите на унапређењу и побољшању међунационалних веза и на међусобном поштовању два Дејтонским споразумом призната субјекта, од којих је један РС, Ви сте се искључиво ставили само на једну страну и то на страну политичког Сарајева. Ваше изјаве и држање у вези са тим тако у доброј мери више и подсећају на једног Бењамина Калаја, а однос према дејтонској БиХ подсећа на један полуколонијални однос, баш као и у време Калаја, када је Аустроугарска на БиХ гледала као на своју колонију. Међутим, Аустроугарске више нема, а Ви нисте Калај и дејтонска БиХ није Ваша колонија. А српски народ и РС су и данас, као и кроз своју историју, слободарски народ, окренут демократији, који не жели да буде ничији роб, што је више него једном у својој историји и показао. Исто тако, не жели, нити ће дозволити да му неко други, поготово не странац, одређује и пише његову историју и да му заповеда када ће које догађаје из своје историје да слави.

Herr Инцко (не могу да кажем "поштовани", јер се поштовање мора прво зарадити), Ви као држављанин земље која је у прошлости нанела толико зла српском народу, сте имали историјску шансу да исправите све те грешке и зла и да покажете друго лице Ваше земље. Ви сте зато могли да се покажете правим и искреним борцем за мир, толеранцију и равноправност сва три конститутивна народа у дејтонској БиХ и тиме и пријатељем оба ентитета, дакле и РС. Но, Ви сте одабрали да следите стари утабани пут једне пропале политике против српског народа, којом је XX век на катастрофалан начин почео, стравичним покличем "Serbien muss sterbien!", што је настављено 1941. до 1945. преко Јасеновца, па поново деведесетих година, на измаку самог тог XX века.

Данашња модерна Република Аустрија не би смела да дозволи да је Ви у овако лошем светлу данас представљате. Ако се на крају заиста не будете извинили српском народу и РС за тако гнусну изјаву, остаћете обележени у историји. Ко сте и шта сте, показали сте Вашим делима, али и речима, које говоре за себе. Сваки даљи коментар је зато излишан.

(Отворено писмо упућено високом представнику Валентину Инцку)

Др Дарио Видојковић, професор историје на Универзитету у Регензбургу

Колумне Коментар дана