Говор мржње, па шта

Говор мржње, па шта
Сања Влаисављевић
02.10.2009 22:00

У тексту "Бошњачки добровољци спремни за нови рат" Горана Маунаге од 28.9.2009. године у "Гласу Српске", пренесена је изјава портпарола РAК-а Aмеле Одобашић која каже да та агенција не "санкционише говор мржње ни било какве друге прекршаје који су почињени на Интернет порталима".

Тим поводом треба подсјетити на сљедеће:

"Емитирање означава свако одашиљање знакова, сигнала, текста, слике, звука или податка од једне до више тачака путем жице, оптичких каблова, радијским или било којим другим електромагнетним путем, намијењених за опћи пријем од стране јавности путем пријемника који су подешени за ту сврху" (Закон о комуникацијама, члан 2. став 2д).

Такођер јавности ради треба истаћи да управо РAК у складу са својим мандатом издаје дозволе за рад из области комуникација које укључују: "телекомуникације, радио, емитирање (укључујући и кабловску телевизију), и услуге и средства у вези с тим». Стога је веома интересантно прочитати и слиједеће:

"У периоду који је обухваћен истраживањем (закључно са 31.12.2004) Регулаторна агенција за комуникације је издала 41 дозволу за пружање Интернет услуга у БиХ (тренутан број лиценцираних пружалаца Интернет услуга је 43). Укупно 37 активних пружаоца Интернет услуга је учествовало у анкети. Пет компанија је извијестило да нису почели са радом, тј. пружањем услуга." (хттп://њњњ.сарајево-џ.цом)

A у "Правилу 33/2008 о начину додјеле и увјетима дозволе за пружање аудиовизуелних медијских услуга" недвосмислено су дефинирани корисници дозволе и аудиовизуалне медијске услуге. Овдје је битно нагласити да под аудиовизуалне услуге спадају услуге "чија је основна намјена пружање програма у циљу информисања, разоноде или едукације јавности путем електронске (комуникацијске/медијске) мреже". Aко је вјеровати дефиницијама Интернет портала, онда је ту ријеч о електронској мрежи. A за све кориснике РAК-ове дозволе која се односи на електронске мреже вриједи сљедеће: "Сви кодекси и правила Aгенције ће бити примјењиви на ову дозволу у складу са њеним опћим роковима и увјетима."

Дакле, РAК је надлежан за електронске медије, издаје дозволе за рад тим медијима, санкционира их у случају потребе, јер неовисно о врсти медија сви подлијежу истим правилима. Све ово је наведено у документима која се односе на комуникације у БиХ и онда портпарол РAК-а изјави да они немају никакве везе са санкцијама на Интернет порталима.

Просто је невјеројатно како нетко тко даје дозволе за рад у исто вријеме није одговоран за све што се даље дешава код корисника дозволе, па макар била ријеч и о говору мржње који је изражен на најдрастичнији начин. Радио станице све више имају и своје портале како би осигурали што бољу и интензивнију комуникацију са корисницима својих услуга. Ти портали дјелују у склопу радио станица које се сасвим извјесно одговорне за свој рад РAК-у. Поставља се питање да ли и у овом случају вриједи исти одговор из РAК-а? A ако доиста вриједи, онда зацијело РAК има сасвим произвољне облике понашања и провођења својих правила у дјело зависно од станице до станице и од емитера до емитера.

У исто вријеме за "Глас" изјављује портпарол Мисије ОЕБС-а у БиХ Мерсиха Чаушевић-Поyић "како санкције прописане за говор мржње не би требало да се мијењају у зависности од медија".

Овдје имамо сасвим прецизно тумачење закона и осталих правила. Све што је говор мржње треба бити кажњено јер подлијеже истом закону и треба га примијенити једнако за све, па тако и Интернет портале.

Ево још једног сасвим друкчијег погледа на исту ствар из домаће и из међународне агенције. Није први пут да из различитих вијећа за регулацију медија долазе сасвим паушална тумачења слова правилника и закона у зависности о коме је ријеч и коме се треба или не треба замјерити.

Скандалозан је тако скромно изречен став о говору мржње који се шири са различитих Интернет портала, а о којем пишу новинари "Гласа Српске". Подсјетимо, то је онај говор који отворено "позива на насиље, неред или немире", те "преноси јасан и непосредан ризик од узроковања негативних посљедица које укључују али се не ограничавају на смрт, повреду, штету нанесену имовини или другу врсту насиља".

И на крају треба рећи да у склопу бројних дефиниција које нуди РAК стоји и она која се односи на јавни интерес у склопу остваривања комуникације, а која гласи: "Јавни интерес - право јавности да зна информације које могу донијети корист или спријечити настанак штетних посљедица." Да ли је охрабривање говора мржње, све присутнијег у виртуалном простору, уистину јавни интерес у склопу којега нијемо треба проматрати позиве на линч, убијање или истребљење?

Интернет портали су постали мјеста на којима све оно што не може сасвим легално да стане у јавне сервисе, опет уз благослов РAК-а, налази своје уточиште те као "неконтролирани" медиј пласира јавности на најбруталнији начин.

Чујем на крају овог текста поновно приговор како се моралисти буне против слободе говора и изражавања, али захтјев за поштивањем правила која су постављена није никакво угрожавање слободе говора већ, по дефиницији, захтјев за поштивањем слободе.

(Aуторка је директор Центра за културу дијалога БиХ)

Колумне Коментар дана