Двије деценије трагања за несталима

 Двије деценије трагања за несталима
Кетрин Бомбергер
28.06.2016 23:49

У јуну прије 20 година, на самиту Г-7 у Лиону, када је предсједник САД Бил Клинтон предложио оснивање Међународне комисије за нестале особе, шансе за одржив и ефикасан покушај проналажења десетина хиљада несталих особа из бивше Југославије - нису биле изгледне.

Двадесет година касније интегрисан систем - који укључује оснивање специфичних институција и доношење адекватних закона у сврху рјешавања питања несталих особа, приступ заснован на владавини закона, укљученост породица несталих у процес и савремени научни методи - донио је невјероватне резултате.

Када је 29. јуна 1996. године саопштењем за медије из Бијеле куће озваничено оснивање Међународне комисије за нестале особе, на западном Балкану је било 40.000 несталих и недовољно воље међу новим представницима власти да се рјешавању овог питања посвете на објективан и непристрастан начин. Истовремено су се у различитим дијеловима региона одвијали неповезани и некоординисани покушаји проналажења несталих засновани на различитим методологијама, а неријетко спорним професионалним стандардима. У тим условима број идентификација био је мали, а напредак спор. Као резултат бројне породице су годинама морале живјети са "двосмисленим нестанком" ближњих. Тим породицама нормалан, људски процес туговања остао је замрзнут у одређеном тренутку. А проблем није био само лични, индивидуални бол. Чињеница да је нестало толико много људи представљала је препреку враћању мира.

Након сукоба, када се трага за великим бројем несталих особа, темељи владавине закона стављени су на искушење. Грађани с правом доводе у питање кредибилитет власти које не могу или не желе да утврде шта се догодило са хиљадама њихових суграђана те ко не може или не жели да предузме кораке који ће одговорне за нестанке довести пред лице правде. Проналажење несталих је помоћ преживјелима, али и поступање у складу са владавином закона, проналажење несталих је директно везано за привођење починилаца пред лице правде, проналажење несталих је спречавање сваког покушаја да буду заташкани злочини или негирано оно што се догодило. Скривене гробнице су мјеста злочина. У њима се налазе докази који се могу употријебити у судским процесима. Процес проналажења несталих помаже грађанима да остваре право на истину, правду и репарације. То се не односи само на грађане чији су ближњи нестали. То се односи на све грађане, јер све док је иједном човјеку ускраћена правда, она је ускраћена свима.

Према домаћим и међународним законима, преживјеле жртве имају право да сазнају истину о томе шта се догодило са њиховим несталим члановима породице. Власти не могу бирати да ли ће подржати покушаје проналажења несталих - они имају обавезу да подрже те напоре. Полиција, правосудни органи и други - од општинских службеника до шефова владе - имају јасну обавезу да подрже породице несталих. А та подршка не смије остати на изражавању саучешћа.

У БиХ данас имамо стотине нереализованих судских налога који се односе на случајеве несталих особа. Власти морају одвојити ресурсе и раднике како би ти случајеви били ријешени. Није то тек административни проблем који треба ријешити - ради се о плану враћања и одржавања правде у овој земљи.

У октобру 2004. године Парламентарна скупштина БиХ усвојила је Закон о несталим особама. Тај закон, између осталог, надлежне обавезује да у року од годину оснују фонд за подршку породицама несталих особа, путем којег ће бити пружана финансијска помоћ преживјелим жртвама, међу којима је много оних који спадају у најрањивије категорије друштва. Дванаест година након усвајања закона, фонд још није основан.

Током протекла два десетљећа, више од 70 процената несталих у региону су пронађени и идентификовани. Да би пронашле и идентификовале преосталих 12.000 несталих особа, владе су дужне:

•        обезбиједити да породице несталих - без обзира на етничко, вјерско или национално поријекло и без обзира на њихову улогу у сукобу - имају једнако право на истину, правду и репарације, што подразумијева доношење и спровођење релевантних закона;

•        креирати централну, верификовану евиденцију особа несталих у сукобима у региону - што значи да државе морају завршити своје евиденције и креирати регионалну листу: на тај начин ће се доћи до правих бројева и обезбиједити права преживјелима;

•        убрзати истраге и судске процесе у вези са случајевима несталих особа: ти случајеви се односе на неправду почињену у прошлости, али исто тако - што је веома важно - на правду у садашњости;

•        ријешити питање погрешних идентификација (што се посебно односи на БиХ, Хрватску и Косово, гдје се у мртвачницама налази велики број неидентификованих посмртних остатака).

Испуњавањем овог плана помоћи ћемо десетинама хиљада грађана да прошлост оставе иза себе и поново изграде свој живот.

Кетрин Бомбергер, генерални директор Међународне комисије за нестале особе (ICMP)

Колумне Коментар дана