Добри домаћини

Добри домаћини
Мирјана Кусмук
17.07.2015 01:15

Вјечно се код нас препричавало како се у Јапану самоубије возач ако воз којим управља закасни на одредиште један минут. Тај примјер одговорности и витештва из ове перспективе изгледа као научна фантастика.

 Овдје су ријетки "лузери" спремни да преузму одговорност и стану испред оних којима руководе. Овдје се одговорност углавном пребацује. Као и властити неуспјех и незнање. Увијек је крив неко други или претходник или потчињени. И тај принцип који важи од врха до дна. Од киоска до јавног предузећа. Од општине до државе. А ако је то тако, а јесте, кога онда уопште чуди понашање институција тачније појединаца на њиховом челу послије напада на премијера Србије Александра Вучића у Поточарима?

Убиј, закољи.....

Премијер друге државе, штићена личност, VIP званица "високог ризика" нападнут је и извријеђан у овој држави, а да нико није ни помислио да не мора баш као Јапанац са почетка текста да се убија, али би могао да поднесе оставку. И не само то.

Министар безбједности је за напад на Вучића оптужио SIPA (добро му дошло јер већ дуго смјењује њеног директора). SIPA је оптужила Дирекцију за координацију полицијских тијела. А Дирекција за координацију полицијских тијела обезбјеђење Александра Вучића (из рубрике вјеровали или не).

Директор Дирекције за координацију Мирсад Вилић повлачећи ранију изјаву да је за "напад у Сребреници криво Вучићево обезбјеђење", туцајући -  муцајући пред ТВ камерама изустио је нову глупост. Он, Вилић, као стари и искусни полицајац (како је сам себе представио) рекао је како је Вучићево обезбјеђење погријешило, јер ето није требало да га спашава извлачећи га узбрдо, него низбрдо. Да није жалосно, било би баш смијешно. И колико мораш да се правиш луд да то кажеш? Или је ипак ствар у нечем другом?

Просто је невјероватно колико је било пропуста у обезбјеђењу премијера друге државе који је, и лудом је јасно, био најризичнији гост у Поточарима. Одавно је примјетно да у овој држави новине нико не чита, а посебно не они о којима пишу. Или ако и читају то раде кријући, правећи се да нису прочитали. А да су читали, да су примили к знању и били одговорни према себи и грађанима (којим порезима и другим наметима деру кожу да би обезбиједили своја висока примања и привилегије) знали би да се припрема скандал у Поточарима. Медији су и овога пута одрадили полицијских посао. И овога пута медији су сазнали да ће у Сребреници за Вучића бити "густо". Да се нешто спрема од 17 полицијских агенција, колико их има у БиХ, упозорила је једино полиција РС. Али ни њих нико није чуо.

Сваки просјечни грађанин, гледалац дневника и повремени читалац новина, знао је да је ситуација након низа догађаја у блиској прошлости мало је рећи узаврела. На страну виктимизација, на страну мржња и неуспјели милиони марака донација бачени на пројекте помирења. На страну осјећај Бошњака да су они изузети од процесуирања за ратне злочине. То је за неки други пут.

Свакој будали било је јасно да додатни ризик за Вучића у Сребреници представља то што је Насер Орић по потјерници Србије био коју седмицу прије тога ухапшен у Швајцарској. Да додатни ризик за Вучића у Сребреници представља то што је Бакир Изетбеговић који дан раније отказао добродошлицу предсједнику Србије у Сарајево због Орића. Да додатни ризик за Вучића у Сребреници представља то што је који дан раније Русија уложила вето у Савјету безбједности на британску резолуцију "помирења" која нас је (доказано у пракси) баш "измирила". 

Свакој будали јесте, али онима који су били задужени за безбједност није или су се свјесно и одговорно правили лудима по задатку?

О пропустима полиције у Сребреници могла би се написати студија. Како и зашто стаза којом се кретао премијер Србије и на којој је нападнут са 50 метара сужена на 30? Како и зашто трасу проласка између 30.000 људи и високе званице није обезбјеђивао полицијски кордон, него танка жута тракица? Како и зашто је посао полиције радила приватна заштитарска фирма савјетника Бакира Изетбеговића (сукоб интереса?) која је у мајицу редара обукла и сина Насера Орића Амара? Како и зашто је  омиљеног госта премијера Турске чувало 11 наоружаних пратилаца, а најомраженијег госта премијера Србије двојица разоружаних припадника МУП-а РС и то у цивилу? Како и зашто Дирекција за координацију полицијских тијела није дозволила МУП-у РС да обезбјеђује Вучића, као и унутрашњост гробља? Како и зашто је предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић, који нема никакве ингеренције над полицијским агенцијама, дан уочи комеморације у Поточарима наложио Мирсаду Вилићу да припадници МУП-а РС не штите премијера Србије?  Како и зашто се одмах на  почетку комеморације обезбјеђење из Дирекције за координацију полицијских тијела склонило са улаза и тако нарушило читав систем заштите? 

Сва ово јасно подгријава сумњу да напад на премијера Србије није био спонтан, него организован и унапријед испланиран.

Зато не чуди да данима након што су медији објавили снимке на којима су идентификовали нападаче ниједан од њих није саслушан, а камоли ухапшен. За оне што су урлали "Убиј четника", "Убиј Вучића", што су позивали на линч и убиство, полицију и тужилаштво тек није брига. О њима нити ко говори нити их ко приводи.

Нападачи

Док тужилац и све полиције траже НН лица, медији су идентификацију давно завршили. Ален Коминлија, упосленик протокола Савјета министара и бивши бодигард Алије Изетбеговића био је тај који је премијера Србије изручио нападачима. Нападач и организатори напада су и Мирсад Ћатић, Алмир Мердић и Асим С. Сви они виде се јасно на снимцима напада. Исто као што се виде и други људи који јуришају на Вучића са службеним акредитацијама око врата.

Како онда очекивати да полиција и тужилац који данима неће да похапсе оне које су умјесто њих идентификовали новинари, уопште утврде ко стоји иза напада на премијера Србије, ко га је режирао и ко је написао сценарио за јавни линч? А све чињенице изван сваке разумне сумње показују да неко јесте.  

И док се одговорни у БиХ перу од одговорности и као "добри домаћини" пребацују је на госта, и у Србији они несклони Вучићу и његови политички противници оптужују га за медијски спин након напада у Поточарима.

Шта и ако је тако? Шта и ако Вучић диригује медијима и преко њих идентификује нападаче? Није лијепо подргријавати страсти то је јасно, али то није наш проблем.

Треба бити поштен, једна чињеница је непобитна а то је: на територији БиХ, на једном важном скупу нападнут је и линчу изложен премијер друге државе. Да је премијер друге државе (како се јасно види на снимцима) једва, захваљујући способности властитог обезбјеђења а не органа реда земље у којој је гост, извукао живу главу. И да неко за то мора да одговора. Да је неко исти дан требао бити ухапшен. 

Разводњавање случаја, изјаве типа оне професора Есада Дураковића да је "Вучић сјајан манипулатор којем се не треба извињавати" и да је политички капитализовао напад у Поточарима нису тема за овдашње прилике.

Тема за нас је ко ће, када ће, хоће ли поднијети оставку због пропуста у обезбјеђењу скупа у Поточарима?

Ко ће, када ће, хоће ли икада ухапсити нападаче на високу званицу, премијера друге државе?   

Ко ће, када ће, хоће ли икада открити налогодавце и режисере "добродошлице" приређене премијеру друге државе?

То је обавеза сваке државе, а посебно оне која "гине" да је држава. Јер држава то је: беспријекорно функционисање институција и муњевита заштита правног поретка.

А о лијепом васпитању, о изјави Расима Љајића да "свако непријатељство престаје када вам неко дође на џеназу, на сахрану", о моралу, етици, вјерским обичајима разговара се тек на степену развоја друштва који је много виши од каменог доба у ком ми живимо. У каменом добу госте дочекују камењем у главу док домаћина нема нигдје у њиховој близини, тачније док се домаћини праве да нису ни примијетили да су гости дошли.

Колумне Коментар дана