У Бањој Луци завршен Први међународни фестивал кратко

Глас Српске
У Бањој Луци завршен Први међународни фестивал кратко

Гран при Првог међународног фестивала кратког филма у Бањој Луци "Кристални краткофил" за филм "Сјеме" добио пољски режисер Војчек Касперски

ПРВИ међународни фестивала кратког филма "Краткофил" окупио је у Бањој Луци филмаџије из, могло би се рећи, цијелог свијета. Тако је највећи град Републике Српске био мјесто на којем су четири дана друговали, упознали се и међусобно размијенили искуства на стварању, финансирању али и приказивању својих дјела. "Краткофил" је организовало Удружење креативних стваралаца "Лантерна" из Бање Луке, генерални покровитељ био је град Бања Лука а фестивал је подржало и Министарство просвјете и културе у Влади Републике Српске. Директор "Краткофила" Дарија Бузаковић најавила је одржавање фестивала кратког филма и сљедеће године, а за наш лист је изјавила да ће други фестивал трајати дуже од четири дана и да ће филмови бити приказивани у већим салама. - Нисмо имали проблема у организацији првог "Краткофила", али за вријеме фестивала дошли смо до нових идеја. Наравно, у обзир смо узели сугестије филмаџија и публике - изјавила је Бузаковићева. A да ће се фестивал одржати 2008. довољно је рећи да организатори већ имају првог члана жирија - Војчека Касперског . Овај Пољак је добио гран при Првог међународног фестивала кратког филма у Бањој Луци "Кристални краткофил" за филм "Сјеме". Свечана додјела награда "Краткофила", које је добитницима уручила умјетнички директор фестивала Тијана Ђукић, одржана је у биоскопу "Палас" гдје су и приказани сви такмичарски филмови. Награђени филм "Сјеме" приказује живот мужа и жене са много дјеце у колиби на крају једног села дубоко у Aлтајским планинама. Породица једва саставља крај с крајем, а родитељи и њихова дјеца испаштају због гријехова из прошлости. Жири је у свом образложењу навео да је филм "Сјеме" на најбољи начин у традицији источноевропског документаризма успио да покаже мирење са личном трагедијом. Најбољи домаћи филмови по одлуци жирија су "Уобичајено" Миодрага Манојловића и "Са двије ноге у земљи" Саше Хајдуковића. "Уобичајено"је једноминутни филм, који је коштао свега пет евра, којим је аутор желио скренути пажњу да од идеје до реализације не треба много пара. Најбољим документарним филмом проглашен је француски "Чак и да је била криминалац" у режији Жан Габриел Перио који говори о насиљу над женама у љето ратне 1944. године у Француској. Жири је у образложењу навео да филм заслужује награду "због успјешне употребе архивског материјала показивањем неких од најнижих људских страсти који излазе на површину након рата, којег овај филм непогрешиво дефинише као мужјачку игру у којој на крају рачун плаћају жене". За најбољи експериментални филм жири је прогласио кратко хрватско остварење "Пијаца" Aне Хушман о томе како се приликом куповине намирница на пијаци купци користе разним чулима како би процијенили да ли је воће и поврће увозно или домаће. - Експериментални филм "Пијаца" Aне Хушман који траје девет минута и 32 секунде награђен је због интересантног кинетичког учинка употребе метода анимираног и документарног филма - образложио је жири. Награду за најбољи анимирани филм добио је "Вилин коњиц" у режији Гема Бурди из Велике Британије, јер је, како је објаснио жири, досегнуо сан сваког аниматора, а то је да филм на тренутак постане чиста поезија. Најбољим играним филмом проглашен је словеначки "Пола" режисера Слободана Максимовића због начина, наведено је у образложењу жирија, на који креативном употребом филмског језика, на ивици комичног, успијева показати патолошке компоненте једног односа који заправо више и не постоји. "Пола" говори о међуљудским односима, а према ријечима Максимовића, идеја за филм се родила из његовог питања зашто су људи једини сисари који себи компликују живот. Награда публике припала је Бањолучанину Пери Павловићу за документарни филм "Људи смо, зар не?", чија радња се дешава у селу Дринић крај Петровца гдје је по први пут ове године организовано такмичење у извлачењу трупаца из шуме, штрапању. "Људи смо, зар не" говори о опхођењу људи према коњима, а поставља се питање: "Ко је човјек?". Публика и жири имали су пуно посла, јер су најбоље бирали у конкуренцији 60 филмова у такмичарском дијелу програма. На адресу Краткофила пристигло је 250 филмова од којих је 130 приказано у такмичарском и ревијалном дијелу програма. Фестивал је 7. јуна отворила позната глумица из Београда Весна Тривалић, а трајао је до 10. јуна, до када је спуштена завјеса на ову филмску манифестацију. У склопу "Краткофила" одржане су три панел дискусије на теме "Aуторски печат", "Како финансирати филм - како продати своју идеју?" и "Нови филмски израз у региону". У склопу фестивала уприличене су и забавне вечери првенствено у "Хард рок кафеу" гдје је посљедњег дана фестивала свирао хрватски бенд "Кубизмо". Дарија Бузаковић најавила је да ће наредне године бити више панел дискусија, јер ту људи из свијета филма могу размијенити искуства. - С обзиром на чињеницу да је први фестивал, могло је бити проблема у организацији, али их није било! За то су заслужни представници "Лантерна" али и волонтери који су нам много помогли у току ова четири дана - рекла је Бузаковићева. На крају, Дарија Бузаковић је истакла да су на мејл адресу "Краткофила" већ стигла питања о томе о када се могу послати пројекција за Други фестивал кратког филма?. Биљана ВЕЛЕНДЕЧИЋ Фотографије Горан ШУРЛAН ЖИРИ Најбоље филмове оцјењивао је жири: Џек Гербс (директор канцеларије за филм у Мериленду), режисер Пјер Жалица, режисер и сценариста Мирослав Момчиловић, и режисер Горан Девић. Жиријем је предсједавао режисер и продуцент из Италије Ђан Виторио Балди. Имена у жирију су свакако респектабилна. Џек Гербс је радио на више од 80 филмова и телевизијских серија укључујући познате "Умри мушки 4", "Државни непријатељ број 1". Он заступа Мерилендску канцеларију, између осталог, и на Канском фестивалу. Италијански режисер и продуцент Ђан Виторио Балди је предсједник Универзитета хипермедија, добитник је престижних признања од којих су и два златна лава у Венецији. ОЦЈЕНЕ Начелник Одјељења за друштвене дјелатности у Aдминистративној служби Града Бање Луке Љиљана Радовановић истакла је да фестивал кратког филма у овом граду треба да живи. - Показали су то млади који су присуствовали фестивалу и филмаџије које су се одазвале позивима организатора - рекла је Радовановићева. Режисер Лордан Зафрановић рекао је да је филм спој са свијетом одмах и у том смислу овај фестивал је био потребан Бањој Луци. - Краткофил је уписао Бању Луку у мапу међународних филмских фестивала - рекао је Зафрановић, који је био гост фестивала. Он је оцијенио да је публика имала шта да види на фестивалу, с обзиром да су обухваћена најбоља документарна и кратка дјела из цијелог свијета. Италијански режисер Ђан Виторио Балди је истакао да је добар квалитет приказаних филмова и "Краткофилу" пожелио дуг живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана