Дискретни хероји

Дискретни хероји
Мирјана Кусмук
24.05.2014 00:59

.

Ово овде нису строфе за љигаве и лоше, / већ за моје што се боре, дискретне хероје, / за обичне ликове, искрене и добре, / што не намећу се много, али неће да се склоне, / јер када брод тоне увек прво пале мишеви, / а капетани искусни, на друге ће мислити, / живот зна да буде титаник, усамљеник, изгнаник, / тад рађају се титани, у невољи истрајни... БС

 

"У неправилним размацима од двадесет до тридесет година наилазе велике поплаве које се после памте као што се памте буне или ратови и дуго се узимају као датум од којег се рачуна време и старост грађевина и дужина људског века (На пет-шест година прије великог поводња, Уз велики поводањ). После тих великих поплава мало шта остане од покретног имања у оној већој половини касабе, која лежи у равници, на пешчаном језичку између Дрине и Рзава. Таква поплава баца целу касабу на неколико година унатраг. То поколење проведе остатак свога века у поправљању штета и несрећа које је оставио 'велики поводањ'".

... У разгаћеним авлијама грађанске куће су зијале разваљеним прозорима, на свакој је пруга црвеног муља показивала докле је била поплављена. Многе појате су отплављене, кошеви изврнути. У дућанима је био муљ до колена, а у том муљу сва роба која није могла бити на време изнесена. По сокацима заглављена читава дрвета, која је вода однекуд доплавила, и надувени лешеви стоке која се подавила. То је била њихова касаба у коју је сада требало сићи и наставити живот..." - "Велики поводањ" - "На Дрини ћуприја", Иво Андрић.

Многи су се ових дана сјетили тог цитата којим је Андрић описао велики потоп у Вишеграду из 1896. Том опису немогуће је било шта додати и било шта одузети данас у Добоју, Шамцу, Орашју, Брчком, Обреновцу, Крупњу.... Невоља је увијек иста, као што су исти и страдалници. Само су им имена другачија. Као што су другачија и имена хероја који су изнијели и та и ова времена.

Ових неколико слика остаће на једном мјесту у знак захвалности некима од оних чија срца су чиста, а дјела огромна. Онима који су били људи, када је то било најпотребније. Онима који су сами испричали своје приче.

 

Прича прва:

Вратиле се роде

Пилоти из Хеликоптерског сервиса РС са Бобаном Кустурићем на челу спасили су стотине људи, најтежих болесника, најугроженијих у поплавама. Иако је вријеме у четвртак и петак било кишно и вјетровито, веома ризично за летење, летјели су даноноћно. Сувишно је и рећи да су ризиковали своје животе да спасу туђе.

Рониоци "Бука" и рафтингаши "Кањона" оставили су своје поплављене просторије у Бањалуци и од првог дана у Добоју спасавали унесрећене људе. Захваљујући њима срећно су на свијет дошле три добојске бебе. Чланови посаде словеначког хеликоптера "Bell 412" у Шамцу су истог дана из потопа спасили двије тромјесечне бебе.

 

Прича друга

Вучица Јелена

Њени другари из разреда матурирали су у понедјељак, док је она спасавала туђе животе далеко од куће. Била је вођа тима, координисала екипама с копна и ишла на терен. Јелена Симовић првакиња је БиХ у пењању, чланица пењачког клуба "Волф" из Фоче, свршени је матурант Медицинске школе и има само 18 година.

- У Добој смо стигли у вријеме највеће катастрофе у петак. Била сам веза између копна и воде са осталим члановима екипе. Газим у води до паса. Пењем се на зграду, људима дијелим лијекове. Мала дјевојчица од двије године излази с цуцлом у устима и смије ми се. Имала сам код себе једну плазму и дајем јој. Она шири руке и грли ме колико има снаге, љуби ме. Док сам жива то нећу заборавити - прича Јелена.

 

Прича трећа

Има људи...

Усељива кућа за породицу која је угрожена поплавом. Кућа се налази у Г. Карајзовцима (општина Градишка). Молим све моје пријатеље, познанике, фамилију и родбину да подијеле овај статус да бисмо помогли колико-толико. Сви заинтересовани нека се јаве на број 066/313-590 или своју поруку оставе у инбокс. Само је једна од много сличних порука објављених на друштвеним мрежама.

 

Прича четврта

Боже, боже, гдје си?

Слободан Недељковић изгубио је супругу и двогодишњег сина у поплавама које су захватиле Србију, док је он данима спасавао животе у поплављеном Обреновцу. Када су почеле поплаве одвезао је породицу код таста у Велико Поље, мислећи да ће тамо бити на сигурном, али су нестали у поплави. Слободанова породица побијена је на Косову када му је било шест година. У Обреновац је стигао као избјеглица 1999. године. Слободан Недељковић спасио је више од 400 људи.

 

Прича пета

Владика посве приватно

На првој линији поплављеног Обреновца био је владика липљански Јован Ћулибрк и показао како је бити уз народ када му је тешко. Медији су покушали да узму изјаву од њега када су на ФБ профилу оца Саве Јањића открили владикину фотографију у чамцу. "Молим вас ја сам овдје као човјек, ово је моја приватна ствар. Нећу да дајем никакве изјаве", био је кратак владика Јован. Једини владика, падобранац.

Свештенство СПЦ нашло се и на првим линијама одбране од водене стихије. Отац Агапит и отац Атанасије пунили су џакове пијеском код Шапца помажући у одбрани тог угроженог града.

 

Прича шеста

Твитераши

Твитерашка сила много је помогла у спасавању људи, ширењу информација о несталима, евакуисанима, прихватилиштима, угроженим подручјима, хуманитарним активностима. Твитераши су у милисекундама извјештавали и ширили корисне чињенице, а према незваничним информацијама, само у Србији спасили су 1.500 људских живота.

О снази твитерашке заједнице и њеној великој улози свједочи и ова порука са једног савског насипа: Прије три сата било нас је 10! Сада су овдје хиљаде људи. Хвала, твитераши!

 

Прича седма

Дјеца су украс свијета

- Министре, помозите, дјеца у Ђачком дому у Добоју су животно угрожена - гласио је SMS, који је стигао на број телефона министра Горана Мутабџије на сједници Владе у четвртак, 15. маја. Након што га је Хеликоптерски сервис хитно превезао до Добоја, Мутабџија је са дјецом у Дому провео двије тешке ноћи док се вода није повукла. Евакуисали су их искусни возачи чамаца пристигли у помоћ из Мостара.

 

Прича осма

Наш Кинез Ђуро

У Бањалуци годинама већ живи Кинез Ђуро. То је Кинез у центру града на чијој продавници пише Кинеска продавница Ђуро. Свједоци причају да је тај наш Ђуро, у петак, када су почеле поплаве у Бањалуци, изнио све гумене чизме из свог магацина и подијелио људима.

 

Прича девета

Помажи и ћути, бре!

Субота, 17. мај. Млади људи, волонтери, хиљаде њих помажу широм РС. Неуморно раде и они у складишту Робних резерви у насељу Паприковац у Бањалуци. "Људи долазе цијели дан. Не могу да вам опишем колико је људи дошло. Доносе што имају. Неко двије конзерве, неко пуно ауто. Ово је невјероватно", каже кроз сузе дјевојка која сортира конзерве на једну, а пелене за бебе на другу страну. Није рекла како јој је име, јер то ионако није важно. Њени другари у Србији који дан послије на мајицама су исписали "Помажи и ћути".

 

Прича 10

Комшија пречи од брата

Фабрика воде "Дијамант" из Тешња данима је водом за пиће снабдијевала Добој. Прњаворчани су спремили котлић за Гиниса који је упућен угроженом становништву у Добој и Маглај. Један Бошњак из села Козарац све што је имао дао је својим комшијама у поплављеном српском селу. "Каритас" из Усоре отворио је привремену амбуланту, која је даноноћно била на услузи Добојлијама. - Ево да вас поздравим и све грађане Градачца и да вам кажем да сте нас задужили за живота да вам никада не можемо вратити, а и нећемо враћати овакву помоћ, већ ћемо неку љепшу - рекао је начелник општине Шамац Саво Минић.

 

Прича 11

Он је Ноле, сви га воле

У Србији се дешава поплава библијских размера. Главни светски медији као што су Си-Ен-Ен и Би-Би-Си потцењују у својим извештајима величину онога што се дешава у Србији и Босни. Ово је једна од најгорих поплава икада виђених, многи градови су евакуисани, пола моје земље можда неће имати струју... То мора да се покаже свету, потребна нам је помоћ, рекао је Новак Ђоковић на турниру у Риму. И срушио медијску блокаду о несрећи на Балкану. Ноле је наставио битку хуманости и након што је цјелокупну новчану награду од турнира у Риму донирао за помоћ страдалим.

Новак Ђоковић најбољи је примјер колико може да уради један човјек, али онај чије име препознаје цијели свијет.

Колумне Коментар дана