Да ли су предстојећи избори историјски?

Да ли су предстојећи избори историјски?
Сања Влаисављевић
10.09.2010 22:00

У јавности се може чути став да су предстојећи избори "повијесни". Не може се чути јасна артикулација овог става, али ето говори се. У народу се тако шушка. Било би добро освијетлити ову тврдњу и наћи јој разложно упориште.

У јавности Федерације круже двије супротстављене тврдње: "Грађани ће поново изабрати партије са доминантно националним политикама". "Грађани ће направити преокрет и изабрати грађански оријентиране партије." Неке утицајне невладине организације сматрају да је вријеме да владајуће политичке партије уступе своје мјесто онима који ће радити у интересу народа и који ће у много већој мјери испуњавати предизборна обећања. Проведена су и истраживања која показују колико је обећања датих на претходним изборима заиста испуњено, за које партије би грађани у овом тренутку понајприје гласали, који су кључни проблеми државе према мишљењу њених грађана, итд. Проводе се и бројне кампање с циљем подизања свијести грађана да гласају за жене, да успоставе другачије критерије за избор политичких партија, организирају се радионице и округли столови како би улога бирача самим бирачима била што јаснија...

Уколико грађани и овај пут своје повјерење укажу партијама које предност дају националним интересима, онда је то сасвим јасна воља грађана и треба је поштовати. На тржишту политичких идеја постоје једна или двије партије које у називу не носе национални предзнак, али је очито да заступају интересе једног народа. Те партије су и сада доминантне у оба ентитета. Дати предност партијама са националним предзнаком била би само још једна потврда воље грађана да су осигурање етничког и вјерског идентитета те учвршћивање посебног националног положаја у заједничкој држави још увијек доминантни циљеви политике. Показало би се да још нису створени услови за неки други ниво уређења друштва од онога који је ослобођен националне идентификације. У држави која је конципирана око бриге о посебним националним интересима можда је управо илузорно постављати неке друге политичке циљеве.

Е, сада већ чујем противстав: "Aли разна истраживања показују другачије!" Показују свашта и не подударају се у резултатима, па стога остаје једино да се чека одлука грађана. Уколико грађани подрже грађански оријентиране партије, у шта се полажу велике наде у Федерацији, онда би то могла бити потврда о спокојству већине грађана у погледу њиховог националног положаја у ентитету у којем живе.

Такође је присутно увјерење да какви год буду резултати избора, они неће представљати вољу свих грађана. Рећи ће неко: "Aли то није истинска воља свих грађана, јер се очекује да ће свега 49% њих изаћи на изборе". Па и то је воља грађана! Воља да други одлуче за њих и да тако прећутно покажу да немају битно другачији став од оних који редовно излазе на изборе. Иначе би гласали и све друго учинили само да промијене политичку реалност у којој већ двадесетак година исте партије, исти људи и исте политике воде главну ријеч. Додуше, има изузетака, а то су партије формиране послије рата са сасвим новим именима на политичкој сцени, па не чуди да је њихова реторика ослобођена ратнохушкачке реторике и позивања на испуњавање дугова из ратне прошлости.

Уколико се деси да побиједе партије наводне грађанске оријентације, тада можемо сматрати да је ангажман невладиних организација на промјени свијести грађана био утемељен и да су грађани препознали вриједност оних идеја које се односе искључиво "на човјека". Међутим, уколико грађани одлуче дати повјерење својим досадашњим фаворитима, онда ће се тај изразито политички ангажман показати неоснованим. То би невладин сектор требало напокон отријезнити и усмјерити ка проналажењу заједничких полазишних тачака са изабраним лидерима и њиховим партијама, а не никако ка борби против њих. Милитантни обрачуни и позиви на разноразне "револуције" губе сваки смисао ако и овај пут грађани остану вјерни својим претходним политичким изборима. Сваки покушај наметања политичких опредјељења изван оквира слободног демократског одлучивања није ништа друго него отворени или притајени позив на насиље.

И још нешто би требало напоменути овим поводом. Интереси већине грађана у једном и у другом ентитету нису подударни и то треба имати стално у виду када се излажу политичке платформе и када се из медија или невладиног сектора покушава утицати на вољу грађана. Партије у РС, ма колико имале различите платформе, имају чврст консензус око једног става: легитимитет Републике Српске не смије бити доведен у питање. Партије у Федерацији заступају становиште да БиХ треба бити јединствена и недјељива, те да ентитетске границе треба укинути. Док год не постоји минимум разумијевања за оба наведена, а сасвим супротстављена става, не можемо говорити о политичкој одговорности према грађанима, ма одакле да долази: из партија или невладиних организација. Уважити ове крајње различитости као реалности значи показати вољу за успостављањем дијалога и минимума разумијевања за другачије ставове у овој земљи. Сваки изостанак дијалога или а приори искључивање и обезвређивање различитости значи тоталитаристички приступ и стално одржавање земље у стању нити рата нити мира.

Према томе, ови избори могу бити доиста повијесни, јер ће показати колико је већина грађана привржена интересима своје нације. Какав год да буде коначни избор, а није га тешко претпоставити, њихову вољу ће требати уважити и њоме се у наредном периоду руководити.

Колумне Коментар дана