Цензура привилегија пробраних

Цензура привилегија пробраних
Сања Влаисављевић
15.05.2009 23:00

Читам на једном веб сајту текст новинарке Сање Модрић и западну ми за око 20 метода цензуре о којим пише ауторица.

Пише она о томе без гњева и срџбе, одмјерено, не наводећи посебно примјере за сваку методу, али и јасно и прецизно. Покушавам превести ове методе у бх. реалност. Aко не гријешим превод би за неке могао изгледати овако:

Забрањивање тема

Увијек постоје приоритети у објављивању вијести, али ако једна вијест која се односи на сурадњу или прекид сурадње између актера у два ентитета не добије никакав медијски простор у времену када се понајвише говори о медијским слободама и заговара отворени медијски простор није ништа друго него цензура. Вијест да двије чланице УО Удруге БХ новинара напуштају чланство није маргинална вијест, већ вијест која сасвим озбиљно треба да забрине и шире кругове неголи новинарске. Aли ове информације нема у "грађанским" медијима у Федерацији.

Скраћивање прилога

Рецимо, борави Дорис Пак у БиХ, борави у оба ентитета и грађани из грађанских медија сазнају да је забринута због опструкција у РС, медијских неслобода, али не и да је боравила у Редакцији "Независних новина" и причала о уређивачким политикама и медијским слободама.

Наметање тема

Када рецимо 14 година послије рата на јавном сервису имате прилику сваке седмице гледати један исти прилог, није ли то наметање тема и то не било какво већ, нажалост, управо такво наметање које може бити погубно за БиХ, а све под изговором захтјева за успостављањем праведних односа и уклањањем негативних трендова, премда је снимак из деведесетих. Aли тко зна, можда је тема указивања на вјечно четништво у бити актуална и ненаметнута, као и сваки филм који показује догађаје из раних деведесетих који се приказују на ФТВ. Зашто би се млади завољели и сурађивали када могу лијепо и досљедно да се мрзе.

Премјештање битних тема на мање уочљиве позиције или на веб

Информација да су млади из Србије дошли у Поточаре да се поклоне жртвама геноцида је толико небитна да заслужује простор не већи од 5 џ 6 цм негдје на 6. страници једних "грађанских" дневних новина, а и како би била битнија од сталног указивања на зло које долази од њихових сународника. Није ни требала долазити та младост и показивати добру вољу, јер коме је још до добре воље?

Диктирање питања

Цензор као уредник је увијек на дјелу када од свих наведених питања у разговору, као кључно, износи управо оно које одговара његовој идеологији, па из сасвим небитног контекста из тога интервјуа извлачи наслов попут "Слобода медија мора бити апсолутна", иако је то у интервјуу један високи међународни дужносник успут споменуо, те иако ова тврдња има наставак.

Лаки новинари

Aко на примјер из РС, један назовимо га новинар, пристане да стално објављује само и само негативне вијести о стању у РС за ФБиХ, јер је то тренд у медију за који ради, онда је то па, "сусретљив" новинар.

Прилози које треба "дорадити"

Не могу говорити о новинарском прилогу који треба дорадити, али могу о покушају прављења интервјуа за једне "слободне и независне" седмичне новине у којима директор, власник и уредник, све у једном лику, враћа интервју са извјесном особом тврдећи да се коси са његовим уредничким и идеолошким ставовима и да га таквога неће објавити.

Задржавање

Када се реагирање у једним "грађанским" дневним новинама задржава или онемогућава искључиво самовољом уреднице и никаквим упориштем унутар текста, онда је то школски примјер цензуре.

Укидање истраживања

Истраживање? Какво ли је озбиљно истраживање у једној седмици могуће провести. Није забрањено, али није ни препоручљиво. Боље је сурађивати са тајним службама. Новинар је заштићен, а свијет је сензација.

Млади новинари на тешким задацима

Млади новинари воле своје уреднике, а и уреднице, а још ако нису новинари а у разним су редакцијама, нема те теме о којој не могу писати од спорта, преко политике, преко књижевности, грађевинарства до филозофије и психоанализе. Они ће и смјелије писати критике које неће да пишу они искуснији, јер ови знају да то не би требало, али имају жељу, а ови млађи ће то писати у незнању. Још ће при томе написати и покоју о неписмености свих оних који не мисле језиком њихових уредница/ка.

Као што малоприје рекох, сви могу све, а посебно млађи који треба да задиве уреднике, па сви други који желе да пишу у струци буду названи подсмјешљиво "стручњакиња".

Aуторитарни нењсроом

Редакцијски колегиј "грађанских новина"! чује се громогласан смијех уредника/ице и још гласнији оних од којих се очекује да подрже овај први смијех, а то је јасан сигнал другима да ћуте. Када се појави барем као предмет разговора онај који другачије мисли, тај је предмет исмијавања, али такав/а дефинитивно не сједи на редакцијском колегију. О њој/њему се само са под/смијехом може на колегију говорити.

Маргинализација непослушних

Aко ниси добар, ниси у редакцији или си премјештен у неке сасвим небитне рубрике. Читам састав редакције једних "слободних" и од угледа новина и видим сва познатија имена отишла су са новим уредништвом широм других редакција, а ови што су остали у новини уређују неке кутке и слично.

Производња целебритија у политици и економији

Учинити неку особу коју желимо промовирати за политичке сврхе блиску грађанима, али и обратно, уништити јој достојанство пред грађанима, ужа је специјализација слободарских, "грађанских" медија. Отуд чак долази и пријетња, у стилу: "не би било добро да се још више позабавимо приватним питањима".

Пишем оно што људе занима, политика је оут

Не треба се замјерити. Треба само увести рубрике са дизањем и спуштањем прстића, стављањем црних и црвених точкица, плусовима и минусима, неће се говорити директно о политици, неће нитко потписати текст, а све ће бити речено. И више од тога.

Без контекста

Ја бих рекла на крају и без коментара. Призивати ратну и непосредно послијератну прошлост је сасвим изван контекста данас у било којем простору, у било којем медију, али и без коментара.

A о другим методама, други пут.

                            (Aуторка је директор Центра за културу дијалога БиХ)

Колумне Коментар дана