Бриселска дипломатија се покреће

Бриселска дипломатија се покреће
Мирјана Кусмук
04.07.2013 21:00

Ма како и колико изгледало претјерано, ЕУ може и те како бити задовољна оним што је протеклих мјесеци постигла у овом дијелу западног Балкана.

Ту је формални улазак Хрватске у Европску унију, али и суштински заокрет Србије према Бриселу и готово беспоговорно прихватање свих услова које је ЕУ поставила званичном Београду.

Тако умногоме релаксирана ЕУ окреће се према БиХ, која живи у готово коматозном стању, при чему је политички, парламентарни па и сваки други облик живота готово атрофирао.

Ту и тамо из Сарајева се јављају покушаји у медијима, на улици (ЈМБ) или кроз невладине организације (1. март) да се за такво стање оптужи Република Српска. На жалост свих актера ових покушаја, то је ипак веома слаб антибиотик за потпуно узаврелу унутрашњу температуру у којој гори Федерација.

Очигледно да је слаба нада био и план промјене Устава ФБиХ, којим је америчка амбасада намјеравала да нешто промијени у функционисању овог ентитета.

Због свега тога, а охрабрена успјехом у Београду, ако је судити по порукама високих званичника бриселске дипломатије, ЕУ ових дана креће у појачано опсервирање БиХ и дефинисање чврстих захтјева за брзе реформе.

При том треба нагласити да не постоји конкретан план Брисела како натјерати политичаре у БиХ да се покрену, али ЕУ све више и све јасније даје до знања да земље чланице хоће да виде напредак.

Опште је мишљење да БиХ не може и не смије остати црна рупа Европе, из хиљаду и једног себичног европског разлога.

Ако и не постоји конкретан план Брисела на који начин БиХ треба да искаже жељу за напретком, то свакако не значи да у ЕУ не постоји идеја како да се иницира промјена стања.

Управо зато у администрацији у Бриселу се размишља да Кетрин Ештон на путу за Београд ових дана "сврати" до БиХ и својим личним ауторитетом покуша да покрене ствари са мртве тачке.

Из пројекција није искључено ни то да се представник ЕУ у БиХ Петер Соренсен активније укључи у процесе и то поновним окупљањем лидера политичких странака поводом Споразума о стабилизацији или неког другог унапријед пројектованог напретка.

У склопу свих активности ЕУ које би се овог врелог јула могле догодити, у Бриселу се очекују ставови амбасадора политичког и безбједносног комитета ЕУ који ће на састанку 12. јула сасвим извјесно поменути БиХ.

Потом ће, како се очекује, Савјет ЕУ 22. јула изаћи са одређеним закључцима у којим би се констатовало лоше стање у БиХ и исказала забринутост, а политички лидери позвали на очекивани напредак.

Да би се ЕУ знатније укључила у реформе које се очекују у БиХ, не искључује се додатно умањивање улоге OHR-а, јер Бриселу се жури да преузме водећу улогу у поспремању и приближавању земље стандардима Уније.

Оно што је добро за РС је да је Бриселу јасно да она у овом тренутку није кривац за тешко стање и ненапредовање БиХ ка Европи.

У том смислу занимљива је измијењена перцепција коју високи званичници у Бриселу посљедњих мјесеци имају према СДП-у и њеном лидеру Златку Лагумџији.

Дуго је ЕУ Лагумџију и СДП посматрала као локомотиву напретка и проевропску странку, игноришући због тога све криминалне и коруптивне афере челних људи СДП-а. Све то се извјесно мијења, а СДП од локомотиве постаје кочничар даљег напретка и баласт који оптерећује политичке прилике у БиХ.

ЕУ, сасвим је јасно, нема чврст ослонац у странкама у ФБиХ и нема партнере који би могли и имали снаге да покрену реформе и презентују напредак на свим пољима, не пребацујући стално кривицу на неког другог (углавном на РС).

Потпуно је немогуће фактуре за (не)функционисање ФБиХ, блокаду власти у ФБиХ, политичке и криминалне афере, попут случаја Будимир (предсједник ФБиХ) или Лијановић (министар ФБиХ), појачане активности вехабиста, непостизање договора о "Сејдић-Финци" и слично адресирати било коме другоме и то ће странке у ФБиХ морати да прихвате и преузму одговорност.

Све то не значи да Република Српска и њено руководство, али и грађани, могу "мирно спавати" амнестирани од било какве одговорности за даље односе БиХ према Европској унији.

Иако Република Српска у комуникацији са Бриселом нема проблеме, јасно је да има задатак да оствари потпуну унутрашњу стабилност друштва, поштујући европске стандарде и правила игре.

И док се бриселска машинерија окреће према БиХ, јасно је да ће ЕУ према свим актерима бити подједнако резолутна. Исто као што је јасно да у овом тренутку много боља позиција Републике Српске треба да буде искоришћена за даље унутрашње реформе (законодавство, правосуђе, борба против корупције...) и, наравно, даље државнички мудро позиционирање РС и у Сарајеву, и у Београду и у Загребу. И, наравно, посебно у Бриселу.

Колумне Коментар дана