Авиони, аутобуси и патриотизам

Авиони, аутобуси и патриотизам
Сања Влаисављевић
06.04.2013 20:00

Кажу да је ових дана један високопозиционисани бх. политичар боравио у далеком свијету. И нека је. Можда да није политике, а богме и функције, не би могао тек тако отпутовати на егзотични исток. Баш тамо одакле нам долазе најтужније телевизијске серије.

Серије о љубави, преварама, праштању, мржњи и поновним љубавима. Писало се о тој значајној посјети нашег политичара, мање у медијима колико на друштвеним мрежама. И неке фотографије су освануле, опет мало више на друштвеним мрежама него у медијима.

Уморна делегација

Он онако висок, кршан, са неколико сарадника у живом разговору са домаћинима осигурава привредни развој БиХ. Цијеле БиХ. Наравно да о цијелој БиХ говори, јер је о трошку свих грађана ове земље ишао на пут. Ето, барем нешто добро за ову напаћену земљу, у којој људи сваки дан све више гладују. Било би заиста дирљиво да је велики политичар све ово и учинио за своју домовину у коју се заклиње и наравно да је све ово о големим пројектима истина. Ма барем за онај дио домовине за који је бирачима обећао да ће бити попут "Западне Њемачке".

Него, наш политичар је на службени пут отишао са својом женом. Па умјесто фотографија делегације са дугих и тешких састанака дођоше до гладних босанскохерцеговачких бирача фотографије Њега и Његове жене како загрљени и насмијешени стоје испред Таџ Махала и смијеше се. Весели и задовољни што су мало скокнули до Индије. Али није ни ту крај љубавној романси у име домовине. У повратку се десио непредвиђен инцидент. Кад уђоше у авион, раставише их. Нису могли сједити једно до другога, него им се неки човјек испријечио на сједишту између њих. Врисни политичар, једном-двапут, нареди сапутнику прекоманду на друго сједиште, баш као да је у својој централи и као да сви подрхтавају када га виде.

Изађе и пилот из кабине да смири политичара. Не зна пилот да овај прави распоред сједења по фотељама у Сарајеву како му падне напамет, па су му се и авионске фотеље учиниле као оне сарајевске. Но, ипак пристаде добри сапутник на захтјев да се склони, једва схватајући зашто је битно да се помакне, како би политичар сједио тик до жене. И баш када је на енглеском језику увјерио човјека да се премјести, рече својој жени на течном босанском неколико увредљивих, ма ето и коју псовку, на рачун странца, од којега је тражио премјештај. Е онда је несретни сапутник, шокиран оним што је чуо, и гле чуда разумио, на истом језику на којем је политичар псовао одговорио да је ипак боље да сви остану на својим мјестима и наставе гледати своја посла. Ето, тако је ипак индијска љубавна прича имала тужан крај. Растави двоје младих неки путник и не даде им да једно до другога као голубићи стигну својој кући и наставе весело и сретно живјети свој живот. Живот богатих, задовољних и сретних, упркос биједи која их окружује, а коју он сваким даном све боље и успјешније креира за своје људе, за свог Човјека.

Аутобуси

У Сарајеву не ради градски превоз. Сваки час главни градски превозник одлучи да штрајкује. Увијек им нешто недостаје и увијек траже нека нова права. Нема ни два мјесеца да су штрајковали, када ево их опет. Чињеница да су грађани Сарајева купили купоне за тај мјесец и да су платили од својих јадних плаћа и карте за дане штрајка, њих пуно не занима. Уцјењује превозник цијели град својим услугама. Ма и нека уцјењује. Што не би када им се може.

Аутобуси и трамваји прљави и смрде. Све сами отпад који се вуче по граду. Сјећам се, чини ми се прошле године је било, један од аутобуса којем су отказале кочнице док је био заустављен на аутобуском стајалишту код медицинског факултета, вожњу је завршио тако што је разнио цвјећару у коју се забио. Срећа па су запослени у цвјећари преживјели, власник је реновирао свој објекат, а градски превоз са истим возним отпадом до данас је наставио уцјењивати грађане који им уредно плаћају накнаду за превоз. И нека уцјењују све док грађани не одлуче штрајковати и не улазити у прљави сарајевски јавни превоз. Заборавих се ја ево мало како не би било лијепо да тек тако грађани у "Западној Њемачкој" штрајкују, па тамо је све уређено и владају правила.

Сарајево има градоначелника

Е ево и једне лијепе вијести из котлине. Сарајево добило градоначелника. И то не било каквог него декана. Декана једног факултета. И ако сте помислили какве везе има што је декан, одмах да вам кажем: има. Декан неће да се одрекне свог деканата. Дакле, биће то, чини ми се, јединствен случај у рецентној повијести Сарајева: градоначелник је декан. Декан је градоначелник. Када му се буде најављивало требаће добро пазити на која врата треба ићи и шта пише на вратима: "деканат градоначелника" или "градоначелников деканат". А политика и образовање? Деполитизација високог образовања? Образовање у политици? Политика у образовању? Нема то везе једно с другим. Ако је политичар из праве партије, онда се толерише уплив политике, јер није ријеч о негативним политичким утицајима. Иначе, ово "негативан" нисам ја измислила. Неки дан једна значајна мрежа махом сарајевских невладиних организација написала неку стратегију у којој наводи како ће контактирати "позитивне" политичаре са циљем успостављања комуникације између НВО сектора и политичара. Е хајде сада да размислимо које би то политичке струје могле бити позитивне? Негативне су већ унапријед и без размишљања оне са националним предзнаком, је ли тако. А ове друге? Е то су изгледа они путници из Индије и њима сродни повратници из Америке или мултикултурални чланови Предсједништва БиХ из ратног периода, а можда и Титови сљедбеници... Ма ко зна.

Ко је коме патриота

Слушам на телевизијском јавном сервисе цијеле домовине емисију о патриотизму. Слушам двоје Сарајлија и једног Бањалучанина како размјењују идеје о томе шта значи "бити патриота". Мало се Бањалучанин унезгодио. Не знам зашто, јер морало му је бити угодно, баш као у својој кући у том сарајевском студију. Сарајлије веле да и нису неке патриоте ако се тај појам третира у дословном смислу. И помислих како би тек било да је Бањалучанин, ионако унезгођен, исто тако ноншалантно и онако чисто грађански хладнокрвно рекао: "ма нисам ни ја неки патриота".

Био би то богме још један сепаратистичко-сецесионистичко-деструктивно-клерофашистички-антидржавни удар једног ересовца и то директно са јавног сервиса. А овако био је то само један грађанско-сарајевски осврт на патриотизам. Шта би на ово рекли Хрвати из Херцеговине који нису били гости емисије. Ништа. Ко их шта пита!

 

Колумне Коментар дана