Тужиоци: Караџић исправно проглашен кривим

Одговарајући на Караџићеву жалбу на првостепену пресуду којом је осуђен на 40 година затвора због тих и других злочина над Муслиманима и Хрватима, тужиоци су затражили да та жалба буде у потпуности одбачена.

Тужитељка Лаурел Баиг је истакла да је доказано да су српске снаге под врховном Караџићевом командом у јулу 1995. починиле "највеће масовно убиство послије Другог свјетског рата".

По пресуди, коју је цитирала Баиг, војска и полиција Републике Српске стријељала је послије пада Сребренице "најмање 5.115" Муслимана, остварујући удружени злочиначки подухват убијања свих војно способних мушкараца.

"Караџић је знао за тај план, придружио му се и активно је учествовао у његовом спровођењу", казала је тужитељка.

"Лажном премисом" она је назвала тврдњу из Караџићеве жалбе да су судије ту пресуду утемељиле само на "својој интерпретацији… шифрованог разговора" који је Караџић телефоном водио са својим повјереником у Сребреници Мирославом Дероњићем.

Караџића је у разговору 13. јула 1995. – два дана по паду Сребренице – Дероњић обавијестио да је у оближњем Братунцу већ око 2.000 заробљених Муслимана и да их се "још очекује".

По препису разговора, чији тонски запис не постоји, Караџић је на то рекао да "сва роба мора бити смјештена у складиште прије поднева сутра… не у складишта тамо, него на другом мјесту".

Расправно вијеће је у пресуди протумачило да је Караџић тако наложио да хиљаде заробљеника буде пребачено у Зворник, гдје их је Војска Републике Српске (ВРС) у наредним данима стријељала.

Тужитељка Баиг је, за разлику од одбране, нагласила да је осуђујућа пресуда заснована и на обиљу других доказа, а да разговор с Дероњићем одражава "тренутак у којем се Караџић активно укључио у сребренички геноцид".

"Караџић је надгледао и активно био укључен у операцију убијања" које су спроводиле снаге којима је он, као предсједник РС, био врховни командант, као што је пресуда и утврдила.

Тезу одбране да је Караџић у разговору с Дероњићем заговарао да заробљеници буду послани у војни логор Батковић код Бијељине, тужитељка је одбацила, подсјећајући да ниједан сребренички Муслиман није стигао у Батковић.

"Караџић је очигледно наредио Дероњићу да пребаци заробљене у Зворник да би били стријељани, што се и десило", казала је Баиг, додавши да ни у једном тренутку предсједник РС није зауставио операцију убијања, нити тврдио да је погрешно схваћен.

Тужитељка Барбара Гоy је истакла да је ВРС, под Караџићевом командом, три и по године намјерно, неселективно и непропорционално гранатирала и снајперисала Сарајево, убивши и ранивши "10.000 цивила".

Осим подјеле града, која је била један од стратешких циљева вођства РС, Караџић је, заједно с генералом Ратком Младићем, нападе на Сарајево користио као "средство притиска на Муслимане и међународну заједницу да прихвате српске захтјеве".

На Караџићеву тврдњу да су "Муслимани гађали саме себе", тужитељка је узвратила да је првостепеном пресудом утврђено да се то догодило "у незнатном броју случајева".

Баиг је "неважним" назвала то да ли је Армија Босне и Херцеговине (АБиХ) "провоцирала" ВРС да пуца по граду, нагласивши да је важно да ли је тај одговор био у складу с међународним хуманитарним правом.

"А није био, јер је или несразмјеран или директно усмјерен на цивиле", утврдила је Баиг.

Као што је утврђено првостепеном пресудом, "Караџић је контролисао војску… и имало је намјеру да шири терор" по Сарајеву, рекла је тужитељка.

Насупрот одбрани, заступница Оптужбе устврдила је да је Караџић исправно осуђен и за експлозију на пијаци Маркале која је 5. фебруара 1994. убила 67 грађана, а ранила више од 140.

Гоy је казала да је пресудом утврђено да је минобацачка граната на Маркале долетјела из правца познатог положаја ВРС-а, с којих је на град током рата испаљено "30.000 до 40.000 пројектила".

Заступнице Оптужбе затражиле су да буде одбачен и процедурални дио Караџићеве жалбе у којем је тврдио да није имао правично суђење.

"Караџић је с правом осуђен као протагониста четири удружена злочиначка подухвата, имао је правично суђење и није доказао било какву правну неправилност или чињеничну грешку у пресуди", закључила је тужитељка Гоy.

У наставку данашње расправе, Апелационо вијеће ММКС-а, правног насљедника Хашког трибунала, саслушаће жалбу Тужилаштва, јавља БИРН БиХ. 

Тужиоци су се жалили на дио пресуде којим је Караџић ослобођен оптужбе за геноцид у још седам босанских општина, а затражили су и да му казна буде пооштрена на доживотни затвор.

Караџића је Хашки трибунал 24. марта 2016. прогласио кривим за дјела почињена од 1992. до 1995. – геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, те узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.