Обиљежене 33 године од смрти Бранка Ћопића

Начелник општине Младен Кљајић рекао је да ова локална заједница брине о обиљежјима која су сјећање на Ћопића.

Он се нада да ће ускоро почети изградња реплике пишчеве родне куће, као и да ће бити завршена изградња млина дједа Трише.

"Залагаћемо се код предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића, на чију иницијативу су обезбијеђена средства за изградњу Ћопићеве куће, да се омогући изградња других објеката у склопу пројекта жБашта сљезове бојеж", рекао је Кљајић.

Предсједник Фондације "Бранко Ћопић" Бањалука Свезозар Личина сматра да и "након 33 године од смрти, уз сјећање на Ћопића, иде суза у оку".

"Суза због туге што је тако завршио, у људском грчу, али и због радости што је живио с нама, писао о нама Грмечлијама, Хашанцима, земљацима", каже Личина.

Према његовим ријечима, иза Ћопића је остало огромно дјело којим је писац себи подигао споменик за живота.

Ћопић је, наводи Личина, познат не само као писац, већ и хумориста, човјек који је говорио језиком свог народа, проговорио о менталитету и бићу тог краја.

"Ми смо данас на стазама његовог дјетињства и кажемо да Ћопић не може бити заборављен јер његово дјело то не дозвољава. Вриједна је његова проза, поезија, роман, прича и новела јер носе љепоту људског живљења", навео је Личина.

Обиљежавање годишњице смрти Бранка Ћопића почело је у Основној школи "Бранко Ћопић" у Доњем Дубовику, административном сједишту општине Крупа на Уни.

На књижевном часу у овој школи стихове инспирисане Ћопићевим животом говорили су Личина и књижевник Ранко Павловић.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду.

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо". Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности.

Други свјетски рат подстакао га је да напише романе "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј бронзана стражо" и "Осма офанзива", затим приповијетке "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Љубав и смрт", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Горки мед", "Свети магарац", "Људи с репом" и збике пјесама "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће".

Написао је и романе за дјецу "Орлови рано лете", "Славно војевање" и "Битка у златној долини" /познати су као "Пионирска трилогија"/ и "Магареће године", збирке прича "Приче партизанке", "Вратоломне приче", "Приче испод змајевих крила" и "Доживљаје мачка Тоше", збирке пјесама "Чаробна шума", "Армија одбрана твоја", "Партизанске тужне бајке", "Вечерње приче", "Дједа Тришин млин" и "Несташни дјечаци".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.