Najbizarniji slučajevi zbog kojih su i advokati i sudije ostali u čudu

Najbizarniji slučajevi zbog kojih su i advokati i sudije ostali u čudu 05.09.2018 00:14 | blic.rs

Sve ću vas tužim - antologijska rečenica jednog dobitnika nagrade upućena komšijama daje pravu sliku srpskog mentaliteta.

Sa najbližom familijom, susedima, odvajkada su bili sukobi mahom zbog imovina koji su se sada, osavremenjivanjem društva, proširili na bračne partnere, razvode u kojma se raspravljaju kome će pripasti deca, ali i ono što su zajedno stekli. Od novijih tekovina na sudu su sporovi sa bankama zbog kamata, nepoštovanja poslovnih ugovora, preduzećima zbog otkaza i neplaćanja prekovremenog rada, ali i državom zbog nekog zakinutog prava.

- Ipak je srpsko prokletstvo imovina. Nekada su braća, rođaci, ali i komšije godine provodili na sudu zbog međe. Da li je granična linija levo ili desno, i da li ovaj ili onaj brat treba da ima metar-dva širu njivu ili dvorište - kaže za “Blic” advokat Nebojša Milosavljević.
On navodi primjer iz njegove prakse koji u suštini oslikava celo naše društvo i srpsku narav.

- Otac je još za života napisao ugovor da će sve ostati sinu. Ćerka i zet su godinama bili ljuti zbog toga, pa nisu ni dolazili kod njega. Ipak, malo su omekšali pa su došli u posetu. Čovek se obradovao jer mu je konačno došao zet, sišao u podrum da donese najbolje vino da bi ga počastio. Taj njegov postupak nije se svideo sinu i, čim se vratio, počela je svađa. Nije se znalo ko se sa kim svađa, počele su da sevaju i pesnice i starčeva snaha uzme makaze i gađa zeta. Tačnije, šurnjaja pogodi zeta u čelo i povredi ga - prisjeća se advokat Milosavljević samo jednog od bizarnih slučajeva. Zetu je ostao ožiljak, protiv šurnjaje je pokrenut krivični postupak, ali starac je odlučio da raskine ugovor sa sinom, da bi sve ostavio ćerki i njenom suprugu.
- I godinama su bili na sudu, da bi pre kraja postupka preminuli i starac i njegova supruga i zet kome je nameravao da ostavi imovinu. Na kraju, imovina pripadne ćerki, a ona posle svega sve prepiše bratu. I to onom kome je otac prvobitno hteo sve da ostavi. Po običaju, sve je završilo kod muškog naslednika - kaže Milosavljević.

Njegov beogradski kolega, koji insistira na anonimnosti, napominje da su neki završili na sudu zbog grešaka nastalih prilikom kompjuterizacije.
- Komšije su se tužile zbog ograde koja je na jednom mestu ušla pet, na drugom tri, a na trećem osam centimetara. I sud, posle veštačenja geometra, presudi u korist tužioca. Međutim, kada je posle otišao u katastar, gde je sve digitalizovano, utvrdi se da je u stvari tuženi ispoštovao sve, da je svoju parcelu tačno ogradio. Ali sud je već presudio - priča ovaj beogradski advokat.

Naš sagovornik ukazuje da su sve učestalije tužbe zbog nepoštovanja poslovnih ugovora.
- Mahom jedna strana uzme robu na avans, ne plati je, pa drugoj ostaje samo da preko suda potražuje dugovanja. I to traje dugo i samo raste kamata. S druge strane, imamo i nezadovoljne klijente banaka zbog kredita u švajcarcima, koji su pokrenuli sudske sporove. Ili roditelje koji su vrtić plaćali skuplje i preko suda traže povraćaj novca - objašnjava on i dodaje da sa druge strane država tuži zakupce zbog ometanja državine.
Advokat Milosavljević ukazuje na to da su naročito mučni sudski postupci poslije razvoda zbog neviđanja djece.
- Poznat mi je slučaj čoveka kome čak šest godina nije omogućeno da vidi dete. A nije ni kriminalac, niti osuđivan. Sud se rukovodi mišlju nadležnog centra za socijalni rad, a nažalost, svedoci smo njihovih propusta koji su se završili kobno - napominje on.

Mržnja veća u parnicama

Advokati sa kojima je “Blic” razgovarao napominju jednu stvar svojstvenu strankama u parnici.
- Čini se da je u krivičnom postupku manje mržnje nego u parnicama. Jer obe strane zastupnike drugog učesnika, a neretko i sudiju, smatraju neprijateljima - zaključak je advokata, dok Nebojša Milosavljević napominje da je “u Srbiji bolje biti tužen, nego tužilac”.

Bizarni primjeri: Tužio ženu jer ga tera na seks

Jedan muškarac (54) sa juga Srbije tužio je svoju bivšu suprugu prije tri godine jer ga je primoravala na seksualne odnose. Ispostavilo se da je čovjek bio lošeg zdravstvenog stanja, a ona materijalnog, te su i dalje živeli zajedno poslije razvoda, što je ona iskoristila da ga svakodnevno tjera na seks. On je potom odlučio da je tuži za porodično nasilje.
- Imao sam šlog. Ranije sam sve podnosio kako-tako, ali više ne mogu. Zašto se tako ponaša moja bivša žena, ne znam - rekao je ovaj čovjek kada je odlučio da protiv svoje bivše supruge definitivno podnese tužbu.

Gugl mu narušio ugled

Majkl Trkulja, Srbin i lider zajednice ljudi sa prostora bivše Jugoslavije u Australiji, tužio je prije osam godina Gugl i Jahu jer je na tim internet pretraživačima predstavljen kao kriminalac. On tvrdi da su mu internet giganti narušili ugled i traži materijalnu nadokadu, kao i da se materijal o njemu skine sa interneta. Dobio ih je na sudu, kao i odštetu od milion dolara.

Čelzi Hendler uvredila Srbe

Zbog vređanja srpskog naroda, biznismen Dragan Đogović, koji ima firme u Diseldorfu i Beču, podneo je tužbu prije sedam godina protiv komičarke Čelzi Hendler, urednika i voditelja emisije „Čelzi lejtli” na američkom kablovskom kanalu „E”.
Hendlerova je komentarišući koncert pjevačice Ejmi Vajnhaus u Beogradu sa gostima u studiju izrekla bujicu uvreda na račun srpskog naroda i ministra odbrane Dragana Šutanovca.

Povredio penis, tužio Novi Sad

Novosađanin I. N. tužio je grad prije dvije godine jer je igrajući košarku na igralištu povredio penis na metalnu šipku. Nesrećan događaj desio se na igralištu Eđšeg u septembru 2014. godine, kada je I. N. u jednom momentu krenuo za loptom van terena i udario genitalijama o metalnu šipku.

“Nećeš tuda izvlačiti sijeno”

Čitavih 400.000 dinara koštali su troškovi suđenja dvojice Novovarošana. A sporan je bio jedan put. Naime, meštanin kroz čije imanje prolazi put iz čista mira je svom komšiji zabranio da tuda prolazi kada izvlači sijeno. Umjesto tog, ponudio mu je da prolazi drugim putem, takođe kroz njegovo imanje. Komšija, kome prolaz treba samo par puta godišnje, nije prihvatio alternativu pa se obratio sudu.

Užice:

3.000 evra jer su djeca brala jagode

Užičanima, barem nekim, ne treba veliki povod da bi presavili tabak protiv nekoga, a naročito vole da tuže rođake i komšije.

Poslije višegodišnjeg spora, tokom kog su troškovi suđenja izašli na 3.000 evra, okončan je spor dvojice rođaka, začet jedne noći kada su djeca jednog od njih ušla na stričevo imanje i krišom ubrala jagode. Zagužvalo je kad je strina te djece pozvala njihovu majku i upozorila je, a ona odgovorila sa: “Koliko treba da ti platim za kilo jagoda”. Za inat, vlasnik jagodnjaka je rođaku blokirao ulazak u malinjak, ostavivši na putu koji su zajedno iskopali svoj stari automobil. Uslijedila je tužba.

Subotica: Prebukirani diskriminacijom

Viši sud u Subotici među prvostepenim parnicama od početka ove godine ima 3.360 predmeta, a interesantno je i do sada se nikada nije dogodilo da se čak 3.000 odnosi na diskriminaciju.


U pitanju su tužbe rezervista protiv države, dok su ostatak klasične parnice i među njima je desetak u kojima vrijednost spora prelazi 40.000 dinara, što nije puno predmeta i pokazuje da se za velike novce ljudi više ne sude često.

Viši sud vodi i deset predmeta porodičnih priznanja ili osporavanja očinstva i materinstva i ima 50 priznanja stranih sudskih odluka, iz čega se vidi da je dosta ljudi ovdje i u inostranstvu ili su otišli u inostranstvo i traže priznanje odluka stranog suda. Tu se najčešće radi o priznanju razvoda, odnosno, bračni par se razveo u inostranstvu i sada odluku stranog suda treba da sprovedu i u Srbiji.

- Definitivno su tužbe za diskriminaciju obeležile ovu godinu u našem sudu. U pitanju su rezervisti iz 1999. godine koji tuže državu za neisplaćene dnevnice. To su tužbe za diskriminaciju na osnovu toga što je odlukom Vlade Srbije pre više od deset godina jednom broju rezervista na jugu zemlje isplaćena ta naknada, a ostalima u državi nije. Tim predmetima smo prebukirani - kaže Rajko Marović, portparol Višeg suda u Subotici.

Nema srpske Erin Brokovič

U Srbiji nije bilo parnica za opšte dobro, kao što je slučaj Erin Brokovič (više poznat po filmu sa Džulijom Roberts, za koji je dobila Oskara), koja je u Kaliforniji tužila veliku korporaciju zbog zagađivanja voda i izazivanja raka kod ljudi koji su živeli u blizini. Jedan od rijetkih koji se na sudu borio i poslije tri godine izborio za pravo drugih je doktor Bojan Marko Lens, koji je zbog diskriminatorskog postupanja i neosnovane zabrane leta avionima tužio „Svis internešnal erlajns”, pa je presuđeno da Švajcarska mora da mu plati 500.000 dinara. Za svako eventualno naredno vređanje i diskriminatorsko ponašanje zaprijećeni su penali od 100.000 dinara.

Penali zbog pritvora

Građani tuže državu i traže štetu zbog neosnovanog pritvora u kome su proveli od nekoliko dana pa do nekoliko godina.
Samo zbog gubitka ovih parnica država je prošle godine građanima koji su nezakonito bili iza rešetaka morala da isplati više od 14 miliona dinara.

Između pravih i lažnih ujeda pasa

I dok državu građani tuže jer ih je nezakonito hapsila, protiv opština i gradova podnose se tužbe zbog ujeda pasa i mačaka lutalica. Pored fizičkog bola, u tužbama građani žele da naplate i strah koji su pretrpeli, a cijena za to je od nekoliko desetina hiljada dinara do čak 400.000 dinara, na koliko je sud procjenio traumu jednog građanina koga je ujeo pas.
S druge strane, raskrinkane su i grupe koje su fingirale ujede pasa i pokušale da tužbama protiv lokalnih samouprava zarade ogromne pare. Koliko su ove tužbe unosne svjedoči i to da su samo u posljednjih šest godina budžeti opština i gradova „olakšani” za 25 miliona evra zbog ujeda pasa.

Nezakoniti otkazi

Osim zbog nezakonitog otkaza, radnici tuže firme i zbog neplaćanja prekovremenog rada, pa onda preduzeće plati sumu nekoliko puta veću od one koju bi zaposlenom dodali na zaradu.
- Pojedine velike državne firme izbegavaju da radnicima plate recimo 15.000-20.000 dinara za prekovremeni rad. Onda radnici, naravno, tuže firmu i umesto 20.000 dinara, sa sudskim troškovima, kamatom, preduzeća zaposlenom moraju da isplate deset puta veću sumu. Tako se opare i radnik, i advokat, i sud, a jedino je budžet države oštećen jer isplata je odatle - kaže sagovornik „Blica” blizak pravosuđu, koji je insistirao na anonimnosti i dodaje da su angažmani u takvim parnicama od pojedinih lokalnih advokata napravili milionere.

Ubica da plati troškove sahrane

Iako po zakonu poslije pravosnažne presude u krivičnom postupku oštećena strana u parnici od osuđenog može da naplati odštetu, to se u praksi veoma rijetko dešava.

- Rokovi su od tri do pet godina. Međutim, retko ko se odluči da od ubice traži da mu isplati troškove sahrane, školovanja i izdržavanja deteta. U slučajevima saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom takođe retko tuže vozača-krivca, već im odštetu isplaćuju osiguravajuće kuće - kaže advokat Nebojša Milosavljević.

Ratovi starleta

Nerijetko neka „zvjezdica u usponu” tuži neku poznatiju starletu ili pjevačicu zbog narušavanja ugleda, odnosno, klevete.

- Te tužbe su mahom samo iz razloga da bi bile u javnosti. Čim podnesu tužbu, ili se pojave pred sudom, mediji to isprate, i njima je to dovoljno, a sam ishod parnice im nije toliko važan - mišljenje je naših sagovornika.

A kad im se ne sviđaju nove grudi...


U sudovima u Srbiji bilo je tužbi pacijenata nezadovljnih rezultatima rada estetskog hirurga. To nisu tužbe zbog ljekarske greške, nego jednostavno, ne sviđaju im se nove usne, grudi... I dok je tužbi nezadovoljnih novim izgledom bilo, nije bilo parnica, recimo, onih sa prekomjernom težinom zbog diskriminacije, jer su sedišta u autobusima manja i uža nego što je njima potrebno da bi se udobno smjestili. (blic.rs



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica