Крунић планирао живјети у засеоку код Санског Моста кад оде у пензију

nezavisne.com
Крунић планирао живјети у засеоку код Санског Моста кад оде у пензију

Сански Мост - До села Босански Милановац, које је удаљено двадесетак километара од Санског Моста, стиже се макадамским путем, који се вијугво протеже подгрмечким врлетима. У центру се налази обновљена мјесна црква, а даље два километра смјестио се заселак Крунићи, гдје је Славиша Крунић, убијени бањалучки бизнисмен, прије пет година започео изградњу великог и пространог имања налик етно-селу.

Туга се надвила над Крунићима, посебно јуче на дан Славишине сахране, а за њим су жалили и Срби и Бошњаци који су га познавали.

Имање чини више објеката изграђених од дрвета и камена, од којих су неки намијењени за становање и боравак људи, док други служе као штале за смјештај бројне стоке. На имању смо затекли Брану Кондића, повратника у Босански Милановац, који обавља свакодневне послове и брине о стоци. Кондић каже како је на имању запослено десетак радника и да се махом ради о повратницима на те просторе.

Додаје како је већина отишла на Крунићеву сахрану у Бањалуку и каже како су у селу завладали жалост и мук послије страшне вијести о убиству.

“Ево, још себи не могу доћи од када сам чуо за ту страшну вијест. Био је стварно добар човјек, Бог душу да му прости. Помагао је људима у селу, давао новац да се обнови црква и одржавају путеви. Много је волио овај крај”, каже Кондић за “Независне”.

Додаје како се у овоме селу родио Крунићев отац Драгомир, одакле је прије много година одселио у Бањалуку. Истиче како је Славиша посебно био везан за овај крај и да га је често посјећивао с породицом и пријатељима.

“Славиша је говорио како нема љепшег мјеста на свијету и да намјерава овдје живјети када једном оде у заслужену пензију. Посебно је волио животиње, а специјално коње, и с њима је проводио доста времена”, каже Кондић.

Додаје како се на имању налази стадо од двадесетак племенитих коња, те да још узгајају краве, свиње и овце.

Према његовим ријечима, Крунић је имао амбициозне планове у вези с узгојем стоке, како би се економски оживјело цијело подручје и запослио што већи број повратника.

Иначе, у Босански Милановац се послије рата вратило тек педесетак мјештана, док је огромна већина егзистенцију остварила на подручју Републике Српске или Србије.

За Крунића ријечи хвале има и ловочувар Изет Алагић, из сусједног Доњег Каменграда, који каже како су на изградњи објеката у његовом етно-селу били ангажовани и бројни Бошњаци из сусједних села.

“Као ловочувар бринем о цијелом овом подручју и често овамо навраћам. Упознао сам Славишу и дружили смо се, био је пријатан и дружељубив човјек. У неколико наврата помагао је нашем ловачком удружењу у прехрани дивљачи и говорио је како је ово најљепше мјесто на свијету. Због његове смрти, сви смо на губитку”, каже Алагић за “Независне”.

Такођер, занимљиво је како је прије двије године Крунић новчано помогао оближњу основну школу у селу Фајтовци, као и донацијом савремене видео-опреме за надзор, која је данас у функцији у тој образовној установи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана