Жеља будућих љекара останак у Српској

Студент шесте године Медицинског факултета у Београду Бањалучанин Владимир Бероња са просјеком десет најбољи је у својој генерацији, а у његов индекс професори су до сада нанизали више од 40 десетки, и то без поништавања испита.

- Од дипломе доктора дијели ме још седам испита, а успјех на факултету резултат је добре организације и успостављања баланса између студентских обавеза и приватног живота - прича Бероња, који течно говори енглески и њемачки језик.

Истиче да дневно у просјеку учи два-три сата, а када се примакне испитни рок столицу "грије" и по девет сати.

- Учим дању и на спавање идем увијек прије поноћи. У слободно вријеме често одем на тенис и скијање јер сам дуго тренирао те спортове - прича овај будући љекар, који се нада да ће му вансеријски просјек оцјена осигурати посао у РС.

Одлучан је у намјери да након студија остане у Бањалуци, а волио би, како каже, да посао добије у Универзитетском клиничком центру РС.

- Највише ме привлачи интерна медицина и кардиологија - прича Бероња који би на љето требало да отпутује у Чиле на размјену студената.

За прегршт десетки у индексу рецепт има студенткиња шесте године Медицинског факултета у Фочи Огњенка Чанчар.

- Мој просјек оцјена је 9,79 и најбољи сам студент у својој генерацији. Уз добру организацију ништа није тешко. Битно је одредити приоритете и учити детаљно и са разумијевањем. Све што не схватим из уџбеника потражим у додатној литератури на интернету - рекла је Чанчарева. 

Ова млада студенткиња подједнако бриљира и у научноистраживачком раду којим се бави већ три године. 

- Са колегама радим на научним радовима из различитих медицинских области, попут фармакологије, патологије и хирургије које представљамо на међународним конгресима. До сада смо били у Аустрији, Холандији и Словачкој, гдје смо освојили прво мјесто - каже Чанчарева која се увелико припрема за јесењи конгрес у Берлину.

Поред факултетских обавеза и истраживачког рада времена проналази и за фолклор, који је њена велика љубав.

- Већ 13 година сам члан Културно-умјетничког друштва "Вила" из Фоче. Послије напорног учења батерије најбоље напуним на тренинзима. Стижем да похађам и курс њемачког језика али и да се дружим с пријатељима - навела је ова Фочанка, која након студија прижељкује да се запосли у некој од здравствених установа у Српској. 

Раме уз раме са њима је и студент шесте године Медицинског факултета у Бањалуци Младен Ђурић из Челинца који је још као дијете маштао да постане љекар и помаже људима.

- Медицина ми се свиђа јер омогућава љекарима да људима пруже шансу за срећнији, здравији и дужи живот. Љекари помажући пацијенту помажу и њиховим породицама, пријатељима али и друштву које ће од здраве и способне особе имати користи - навео је Младен чији је просјек оцјена 9,79. Истиче да студије медицине захтијевају много рада, дисциплинованости и упорности, наглашавајући да је на првом мјесту љубав према струци.

- Спасавање људских живота је мој најјачи мотив, имам још четири испита до завршетка факултета. За сада немам пословних понуда, али бих волио да останем на овим просторима како би од мог рада користи имао народ РС - рекао је Ђурић. Жеља за надоградњом знања и квалитетном практичном наставом одвела га је 2016. године на студентску размјену у клинику у Ерлангену, а боравак у Њемачкој утиснуо му је незаборавне успомене. Тамо је, како каже, много научио о кардиологији, што ће највјероватније бити његов позив. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.