За прекршаје дугује 59.966 КМ

Према ријечима стручњака из ове области, немогућност принудне наплате ових дуговања је најчешћи разлог гомилања дуга.

“МУП РС води евиденције о изреченим казнама за саобраћајне прекршаје, а у случају дуговања за исте, принудну наплату врши други републички орган управе, односно Пореска управа РС”, истичу у МУП-у РС.

Према њиховим ријечима, Законом о прекршајима РС прописано је да овлаштени орган може изрећи прекршајну санкцију путем издавања прекршајног налога, у складу са поступком који је прописан овим законом.

Милија Радовић, дирекор Агенције за безбједност саобраћаја РС, говорећи о најчешћим разлозима накупљања дуга по основу саобраћајних прекршаја, истакао је да, уколико прође годину дана, а не платите казну за саобраћајни прекршај, онда МУП РС шаље захтјев Пореској управи РС да изврши принудну наплату.

“Међутим, обично је у тим случајевима ријеч о људима који нигдје не раде, немају имовину на себи, чак ни ауто којим чине прекршаје није на њима, него на неком другом”, појашњава Радовић за “Независне”.

Истакао је да у тим случајевима Пореска управа РС обавијести МУП РС да није била у могућности извршити принудну наплату.

“На тај начин се дуг гомила, њега полиција зауставља, он нема возачку, напише му казну и онда се те казне временом само гомилају”, рекао је Радовић.

Додао је да је промјеном посљедњег Закона о прекршајима речено да, ако казна не буде плаћена у року од три године од дана изрицања прекршаја, онда се казна претвара у затворску казну.

Из МУП-а РС објашњавају да, с обзиром на то да је Закон о измјенама и допунама Закона о прекршајима ступио на снагу у децембру 2016. године, надлежни органи ће наведене одредбе закона примјењивати од децембра 2019. године.

“Мислим да је дан затвора 100 КМ, па сада када се тих скоро 60.000 марака, колико износи највиша казна, подијели, онда се израчуна колико је то дана затвора. Од полиције иде захтјев поступајућем судији да се казна претвори у казну затвора”, истиче Радовић.

Сматра да је систем наплате казни за саобраћајне прекршаје још недовољно ефикасан, те да све доста зависи од судске праксе.

“Судска пракса је у појединим кантонима ФБиХ, а имали смо и код нас у Источном Сарајеву и Палама такву праксу, да се возачима одузима возило јер према Закону о прекршајима имате могућност да одузмете предмет којим је извршен прекршај”, истакао је Радовић.

Нагласио је да Агенција за безбједност саобраћаја РС има у плану да спроведе едукацију судија и тужилаца када су у питању прекршаји и кривична дјела против безбједности саобраћаја.

“Једна од тема ће бити управо ово, јер држава мора бити паметнија од оног ко прави прекршаје”, закључује Радовић.

Шевал Ковачевић, вјештак саобраћајне струке, казао је за “Независне” да је најбоље рјешење овог проблема одузимање возила којим се чине прекршаји.

“Када возилом управља лице које константно вози неприлагођеном брзином, пролази кроз црвено, вози под дејством алкохола, онда то возило више није обично превозно средство, већ 'митраљез' у рукама неодговорних људи”, рекао је Ковачевић и додао да је гомилање дуга за саобраћајне прекршаје показало неефикасност државе у овој области.

Истакао је да би возило требало одузети, чак иако оно није у власништву лица које је извршило прекршај.

“Када казне буду наплаћене, онда нека власник возила на суду рјешава насталу ситуацију са оним ко је управљао његовим возилом”, истиче Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.