За чистији ваздух 3,6 милиона евра

Анита Јанковић-Речевић
За чистији ваздух 3,6 милиона евра

Бањалука - Квалитет ваздуха има значајан утицај на здравље и животни вијек људи, а како би онај који удише становништво Српске и БиХ био чистији, у наредне три године спроводиће се пројекат чија је укупна вриједност 3,6 милиона евра.

Пројекат под називом “Помоћ БиХ у побољшању квалитета ваздуха и управљања квалитетом ваздуха” финансира Шведска развојна агенција (СИДА), а имплементира шведска Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) на територији цијеле БиХ. Реализацијом пројекта, између осталог, предвиђено је успостављање референтне лабораторије за мониторинг квалитета ваздуха, о чему су петак у Бањалуци разговарали министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић и министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Борис Пашалић, те представници Републичког хидрометеоролошког завода, Института за заштиту и екологију и Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС.

Голићева и Пашалић сматрају да у БиХ не може постојати једна заједничка лабораторија за контролу ваздуха, те да Српска треба да има своју.

- Референтном лабораторијом би требало да управља Хидрометеоролошки завод као референтни центар Српске за квалитет ваздуха, емисије и ублажавање климатских промјена, с обзиром на то да је заштита животне средине, па самим тим и контрола квалитета ваздуха, у искључивој надлежности ентитета - рекла је Голићева.

Директор Хидрометеоролошког завода Томислав Шајић појаснио је да су пројектом, осим успостављања референтне лабораторије, предвиђене и бројне друге активности, од формирања базе података о квалитету ваздуха, набавке опреме за мониторинг, до израде студије за идентификацију извора загађења ваздуха.

- У склопу пројекта је планирано и јачање и унапређење рада инспекцијских тијела у области контроле и управљања квалитетом ваздуха, а један од задатака је и израда студија о утицају ваздуха на здравље становништва - навео је Шајић. 

Додао је да пројекат садржи све неопходне компоненте за повећање броја мјерних станица, успостављање јединствених процедура у мјерењу, контроли и провјери валидности.

- Сматрамо да активности треба усмјерити на јачање постојећих капацитета и унапређење рада Завода, те на унапређење републичког мониторинга квалитета ваздуха. Неопходно је и проналажење средстава из буџета Српске и други финансијских институција како би се обезбиједила одрживост пројекта - рекао је Шајић.

Он је истакао да Српска тренутно нема довољан број мјерних станица за адекватну оцјену стања квалитета ваздуха.

- За мониторинг квалитета ваздуха Завод тренутно посједује двије станице, и то у Бањалуци и Приједору, а станице које су у функцији Републичке мреже мониторинга имају и Рафинерија нафте у Броду, РиТЕ “Угљевик” и РиТЕ “Гацко”. Градови Бањалука и Бијељина имају успостављен мониторинг квалитета ваздуха на подручју својих управа, али све то није довољно - рекао је Шајић и додао да Уредба о успостављању републичке мреже мјерних станица и мјерних мјеста предвиђа 12 станица за квалитет ваздуха.

Недостатак новца

Томислав Шајић је додао да је финансирање мониторинга квалитета ваздуха предвиђено из буџета РС, али да Завод, као надлежна институција за ту област, има врло ограничена и недовољна средства.

- Предложили смо да се на годишњем нивоу издвоје фиксна средства за финансирање мониторинга квалитета ваздуха из накнада од моторних возила - навео је Шајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана