Вудроу Кларк, чувени климатолог из Калифорније, за Глас Српске: Очекујте нове поплаве и суше

Рекао је то чувени климатолог из Калифорније Вудроу Кларк, заговорник очувања околине и примјене обновљиве енергије. Био је дио тима научника који су радили на Међународном панелу о климатским промјенама УН, а који је као организација примио Нобелову награду за мир у децембру 2007. године.

- Поплаве из 2014. године у БиХ показале су до каквих разарања може доћи, а загађење и суше неминовно ће се погоршати. Људи на локалном нивоу морају већ сада дјеловати - каже он.

* ГЛАС: Шта је, према Вашем мишљењу, узрок климатских промјена чије посљедице ових дана видимо у САД, гдје су урагани "Харви" и "Ирма" нанијели огромну штету?

КЛАРК: Ово питање сеже до времена од прије 100 година и времена у којем је стварао Никола Тесла у САД. Он је измислио систем наизмјеничне струје и уз помоћ њега обезбиједио освјетљење на Свјетском сајму у Чикагу. Затим је радио са Томасом Едисоном који је због финансијске користи одлучио да развија системе једносмјерне струје. Разлика је у томе да је наизмјенична струја "бежични" енергетски систем, док је једносмјерна земљани систем са жицама и цијевима. Свијет је стотину година касније постао зависан од горива за генерисање истосмјерне струје. У почетку је то био угаљ, а сада природни гас, који емитује карбон и производи отпад, а то су највећи узрочници климатских промјена широм свијета. Морамо се окренути употреби "зелене енергије".

Погледајте примјер Хјустона у Тексасу кроз који је протутњала тешка олуја "Харви" и то због климатских промјена које погађају ту регију. Хјустон је тренутно дом већине великих нафтних и гасних компанија у САД. Ваздух у граду је ужасног квалитета због загађења од стране индустрије фосилних горива као и због луке и цјевовода који преносе ова горива даље у САД и у иностранство.

* ГЛАС: БиХ је ове године задесила велика суша, прије тога били смо свједоци катастрофалних поплава. Јесу ли и ове појаве посљедице загађења?

КЛАРК: БиХ има сличан проблем с обзиром на то да све више људи вози аутомобиле старе више од десет година. Овај тип транспорта, који користи фосилна горива, је најгори проблем за било коју земљу, град или регион. Потребно је предузети мјере да би се припремили за временске непогоде које ће сигурно погодити и БиХ.

* ГЛАС: На који начин сваки човјек може допринијети да промјене климе буду блаже?

КЛАРК: Изнад свега треба ставити притисак на политичаре. Кључ је да политичари обезбиједе фондове за рестаурацију и отпорност према олујама у будућности. Инфраструктуре су кључ као и људи који предузимају акције у својим домовима, радним мјестима и заједницама. Трећи национални извјештај БиХ о емисији гасова са ефектом стаклене баште је научно потврдио да постоји повећање просјечних температура и да су поплаве из 2014. године показале до каквих разарања може доћи. Али загађење, суше и гасови стаклене баште у БиХ ће се неминовно погоршати. Људи на локалном нивоу морају већ сада дјеловати. Високе температуре и мањак воде током љета утичу на биљке и самим тим и на производњу хране у БиХ. Изнад свега, политичке вође у БиХ морају дјеловати проактивно.

Заштита

* ГЛАС: Да ли је касно да се посветимо заштити природе?

КЛАРК: Не, није касно. Морамо заштитити наше окружење и породице. Изнад свега, треба да постоје различита економско-финансијска рјешења која нису базирана само на западној економији. Једно од кључних подручја на које се фокусирам јесте да економија треба да постане наука и то квантитативна и квалитативна наука, што данас није случај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.