Vladimir Đurđević, klimatolog: Klima iz 2017. mogla bi postati nova vrsta normale
Beograd - Godina 2017. sa intenziviranjem klimatskih ekstrema, izraženijim oscilacijama u temperaturi i većom učestalošću toplotnih talasa dobar je primjer nove klime na Zemlji, ističe klimatolog Vladimir Đurđević.
Klima se promijenila - oscilacije temperature su znatno izraženije nego u prošlosti. Globalna prosječna temperatura viša je za jedan stepen, a u regionu za 1,2 stepena nego što je bila sredinom prošlog vijeka.
"Januar je bio nešto hladniji nego proteklih godina zbog jakog prodora hladnog vazduha, ali su zatim usledila dva prilično topla meseca, pri čemu je mart bio drugi najtopliji mesec od kako se meri temperatura vazduha u Srbiji", naglašava Đurđević u intervjuu Srni.
Đurđević, koji je i profesor na Instiutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, ocjenjuje da je ljeto 2017. bilo tipično za novu klimu na ovim prostorima.
Tokom prošlog ljeta je bilo pet toplotnih talasa, pri čemu je u Beogradu registrovano više od 25 dana sa temperaturom iznad 35 stepeni, odnosno iznad granice poslije koje hlađenje organizma znojenjem postane neefikasno, kaže on.
Pritom je u Srbiji i zemljama regiona vladala suša, koja je bila praćena šumskim požarima.
"Zanimljivo je da je sezona uragana u Americi bila prilično intenzivna. Dogodila su se tri superjaka uragana koji su naneli velike štete, a posledice uragana žMarijaž, koji je Portoriko ostavio bez struje više od 40 dana, bile su istorijske", navodi Đurđević.
On objašnjava da je srednja globalna temperatura cijele planete porasla za jedan stepen i da to znači da su danas mnogo veće šanse za temperaturne ekstreme i veću učestalost toplotnih talasa.
"Kada se posmatraju geološki podaci, koji pokazuju kako se srednja temperatura cele planete menjala poslednjih više stotina hiljada godina, vidimo da je promena od jednog stepena za poslednjih 100 godina - otprilike 100 puta brža od nekih prirodnih procesa", upozorava Đurđević za Srnu.
On ističe da se današnja klima vrlo brzo mijenja u odnosu na prirodne procese i da povećanje temperature od jednog stepena "prevazilazi sve ono što se dešavalo na planeti u poslednjih više od milion godina".
Đurđević ističe da bi 2017. godina mogla da postane uobičajena godina za Zemlju, ukoliko se ne ostvare ciljevi Pariskog sporazuma o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, čime bi se omogućilo da porast srednje globalne temperature ostane ispod dva stepena.
"Ako učestalost ovakvih ekstremnim vremenskih i klimatskih anomalija postane još veća od trenutne, što pokazuju projekcije buduće klime, može se desiti da ekonomski gubici kao posledica ovih ekstrema postanu veći nego što je prosečan godišnji rast globalne privrede", precizira Đurđević.
On objašnjava da bi to značilo da ljudsko društvo u periodu dok se ne prilagodi novim klimatskim uslovima - ne bi moglo da se razvija.
Đurđević navodi da zbog permanentnog gubljenja ledenih kapa na Sjevernom i Južnom polu, nivo okeana može da poraste nekoliko metara u narednih nekoliko stotina godina.
"U tom slučaju svi priobalni gradovi bili bi u dobrom delu potopljeni, a radi se o milionima ljudi širom sveta. I ovde se postavlja pitanje izmeštanja tih ljudi, izgradnje nove infrastrukture", kaže Đurđević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
