Владика Григорије изабран за епископа франкфуртског и све Њемачке

Срна
Владика Григорије изабран за епископа франкфуртског и све Њемачке

Београд - Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ изабрао је досадашњег епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија за епископа франкфуртског и све Њемачке.

За епископа захумско-херцеговачког и приморског изабран је јеромонах Димитрије Рађеновић, настојатељ манастира Дужи, објављено је на сајту СПЦ.


У саопштењу са редовног засједања, одржаног од 29. априла до 10. маја, у Пећкој патријаршији и Београду, наводи се да је Сабор одликовао епископа бањалучког Јефрема орденом Светог краља Милутина.

Сабор је за епископа осјечкопољског и барањског изабрао игумана Херувима /Ђермановића/, настојатеља манастира Даљска Водица, а за епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког изабран је досадашњи викарни епископ диоклијски Кирило /Бојовић/.

За викара Његове светости патријарха српског Иринеја изабран је архимандрит Стефан /Шарић/, настојатељ Храма Светог Саве на Врачару са титулом епископ ремезијански, а за викара митрополита црногорско-приморског изабран је архимандрит Методије /Остојић/, игуман Манастира цетињског са титулом епископ диоклијски.

За викара епископа бачког изабран је архимандрит Исихије /Рогић/, намјесник манастира Ковиљ, са титулом епископ мохачки.

У Светом Синоду престао је мандат епископима зворничко-тузланском Фотију и жичком Јустину, који остају чланови замјеници, а за нове чланове су, на приједлог патријарха српског Иринеја, изабрани епископи шумадијски Јован и бачки Иринеј.

Сабор је на редовном засједању констатовао да су односи СПЦ са сестринским православним црквама беспријекорни, у духу јединства и љубави, “уз жалосни изузетак понашања Румунске православне цркве” и “бесмислене иницијативе Бугарске патријаршије да се незвано и неканонски умијеша у питање рјешавања статуса расколничке жМакедонске православне црквеж”.

“Констатовано је да су односи са Римокатоличком црквом, црквама Реформације и екуменским организацијама коректни и конструктивни, што, нажалост, не важи за односе са Хрватском бискупском конференцијом у којој, осим добронамјерних бискупа који дјелују у духу Другог ватиканског сабора, постоји, нажалост, и добар број бискупâ неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике”, наводи се у саопштењу.

Сабор је изразио наду “да ће они први извршити већи утицај на хрватске римокатоличке вјернике него ови други”.

Како се истиче, нарочито је алармантна ситуација у Црној Гори, гдје “државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, фаворизује безначајну сектицу Мираша Дедеића, те истовремено врши стални притисак на српски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет”.

Констатује се да су албански екстремисти све провокативнији, да дјелују не само на Косову и Метохији него и у Епархији врањској /Прешево/, а да “румунски пропагандисти интензивирају своје дјеловање против канонског поретка Цркве у епархијама тимочкој и браничевској”.

Општа је констатација Сабора да је све више проблема по епархијама - драстично се смањује број становника у сеоским срединама, па тако и број вјерника. “Бијела куга хара свугдје, тако да нам пријети демографска катастрофа”, упозорава Сабор СПЦ.

Сабор је изразио пуну солидарност у “састрадалној братској љубави са мученичком сестринском Црквом у Украјини, изложеном најгрубљем гоњењу од садашњег режима у Кијеву”.

На засједању је одлучено да се, у оквиру припрема за прославу 800 година самосталности СПЦ, ове године обиљежи и 1.000 година од оснивања Охридске архиепископије.

Сабор је поздравио правоснажну одлуку Великог савјета Европског суда за људска права у Стразбуру којом се констатује да су власти Бивше Југословенске Републике Македоније прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вјере и савјести одбијајући да региструју канонску Охридску архиепископију.

На засједању, на којем су учествовали сви епархијски архијереји СПЦ,
Сабор је размотрио приспјеле приједлоге, примједбе и допуне на нацрт новог Устава СПЦ.

Сабор је одлучио да све архијереје замоли да Светом Синоду доставе своја запажања о том нацрту најкасније до 1. новембра како би их саборска Комисија за Устав размотрила и да би Сабор идуће године могао да се изјасни о томе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Рођене 23 бебе
Рођене 23 бебе
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана