Узгој хране по природном рецепту потенцијал Српске

Анита Јанковић-Речевић
Узгој хране по природном рецепту потенцијал Српске

Бањалука - Узгоју хране по природној рецептури из године у годину окреће се све већи број домаћих произвођача јер Република Српска располаже огромним природним ресурсима за развој органске производње, а разлог је и константан раст потражње здравих производа.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да је лани у Српској било регистровано 28 произвођача органске хране, што је за 33 одсто више у односу на годину раније. Осим сакупљачке производње шумских плодова, љековитог биља и гљива, која је била основна дјелатност посљедњих година, све више је заступљена органска производња поврћа, воћа, житарица и њихових прерађевина.

- Органска производња избјегава употребу минералних ђубрива, средстава за заштиту биља, адитива за сточну храну, а резултат је укусан и безбједан производ, високе хранљиве вриједности и богат витаминима. Због тога је тај вид производње све више интересантан како произвођачима, тако и потрошачима - каже Драгана Зец из Одјељења за биљну производњу при Министарству пољопривреде.

Пораст броја произвођача органске хране, истиче она, истовремено прати и повећање површина под органским засадима, као и раст извоза.

- Лани су површине под органском храном у односу на 2017. годину повећане за 19 одсто, док је извоз био већи за 1,7 милиона КМ. Органске производе извозило је осам домаћих произвођача и прерађивача, а најчешће су из РС извожене сушене гљиве, шумско и љековито биље, прерађевине од воћа попут сокова, пекмеза, те чајеви и козметика.

Зец је истакла да Агенција за аграрна плаћања РС кроз неколико мјера подржава органске произвођаче, те да ће ресорно министарство у наредном периоду посветити још већу пажњу побољшању услова за развој руралних подручја и органске производње, која је идеална за отварање нових радних мјеста и задржавање становништва на селима.

Зворничко предузеће “Смрчак” већ 30 година се бави скупљањем и пласманом шумских плодова, а посљедњих година започело је и производњу органске малине и шљиве. Све што произведу и сакупе заврши по маркетима у Швајцарској и ЕУ.

- Због лоших временских прилика све је мање гљива и других шумских плодова па смо се окренули органској производњи и само лани смо извези 60 тона малине и шљиве. Ове године планирамо да удупламо извоз и пробамо да производимо паприку, мркву и друго поврће за којим буде било потражње - рекао је власник предузећа “Смрчак” Миладин Мијатовић који сматра да органска производња има будућност, за разлику од конвенционалне гдје се користе велике количине хемијских средстава.

С њим се слаже и требињски произвођач Радован Анђелић, чија породична фирма “Анђелић” годишње у Француску, Њемачку, САД, Канаду извезе етерична уља и зачине у вриједности од 1,2 милиона КМ.

- Имамо три плантаже на којима производимо органско љековито биље, док самоникло откупљујемо од берача са подручја широм БиХ. Одскора имамо и нови производ, чипс од дивљих и питомих јабука и веома смо задовољни потражњом - рекао је Анђелић.

Водич за потрошаче

У Министарству пољопривреде истичу да је веома важно да потрошачи буду адекватно информисани о томе како да препознају органски производ.

- С тим циљем урадили смо “Водич за потрошаче” у којем је на најједноставнији начин објашњена разлика између домаћих, традиционалних и органских производа и како потрошачи да препознају органске производе на тржишту. Приликом куповине органских производа потребно је обратити пажњу на синониме као што су еко, био, еколошки, биолошки, органик и слично - рекли су у ресорном министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана