Угоститељи и трговци дужни више од 50 милиона КМ

Оно што забрињава је да дуг не стагнира, већ расте па је само за шест мјесеци ове године он порастао за нових 8,5 милиона КМ, показују подаци Фонда ПИО.

“За 6.167 осигураника из сектора самосталних дјелатности доприноси се не уплаћују редовно, док за неке од 47.760 осигураника постоје дуговања по неким мјесецима, али се може сматрати да се обавезе за њих редовно измирују”, наводи се у извјештају Фонда.

Од укупног дуга нешто више од 50 милиона КМ односи се на угоститеље и трговце, 22,26 милиона су дужне занатлије, а превозници 8,2 милиона марака.

Јован Братић, директор Занатско-предузетничке коморе Републике Српске, каже како овај дуг гомилају првенствено нова предузећа која се отварају, а да се притом не узима у обзир стање на тржишту.

“Оне радње које дуго раде не дугују и држе континуитет. Међутим, како данас свако жели да буде приватник, многи дижу кредите, отварају фирме и задужују се без много размишљања, након чега од њих држави остају само дуговања”, каже Братић.

Он сматра како би свако ко пожели да има властити бизнис прво требало да се обрати Комори, која би му дала мишљење и сугестију те га упутила о свим трошковима и наметима који га очекују.

Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, туризма и услужних дјелатности Републике Српске, каже како је дуг огроман и алармантан, због чега би, како оцјењује, овај сектор требало да буде подвргнут појачаним контролама државних органа.

“Доста послодаваца свјесно калкулише и прескаче своје обавезе. У овој бранши је увијек било проблема по овом питању, а приватни сектор је увијек проналазио неки разлог којим је правдао избјегавање плаћања обавеза. Мислим да су контроле стале и да би институције требало поново да се ангажују по овом питању”, оцијенио је он.

Један угоститељ и власник ресторана на подручју бањалучке регије са десет запослених, а који је желио да остане анониман, каже како је у овим тржишним условима готово немогуће радити.

“Једноставно, некоме морате дуговати, а наша политика је да не дугујемо радницима и држави, али због тога дугујемо скоро свима другима, међу којима су први добављачи. Тако, на примјер, месари која нас снабдијева дугујемо неколико хиљада марака, што и њеног власника ставља у неповољан положај, јер и он има раднике којима треба да исплати плате и доприносе. Поред редовних намета, нас напросто убијају и парафискални намети, с којима немамо никакве везе, а морамо да их плаћамо”, казао нам је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.