У заносу и напору темељ изградили у камену

У заносу и напору темељ изградили у камену 07.01.2012 20:00 | С. Тадић, В. Кулага

Народна скупштина Републике Српске настала је као најмлађа српска парламентарна организација у скупштинском систему европских држава.

Када је муслиманско-хрватска већина у Скупштини СР БиХ 14. октобра 1991. године усвојила Платформу о положају БиХ и будућем устројству југословенске заједнице, којим је БиХ дефинисана као суверена и њена територија проглашена јединственом и недјељивом, српски посланици су на сједници одржаној у Сарајеву 24. октобра 1991. године донијели Одлуку о оснивању Скупштине српског народа у БиХ, као највишег законодавног органа Срба.

Један од посланика из првог сазива Скупштине Миладин Недић каже да је у првој заједничкој скупштини БиХ било тешко, али да је, с друге стране, било лако радити јер су постојали вјерски и национални противници.

Додао је да памти како је у Скупштини БиХ 1991. године, када је видио да се распада Југославија, устао и за говорницом запријетио генералима да ће "висити о лустеру ако будемо морали стварати нову армију да сачува своју отаџбину".

- Тада сам добио све противнике у држави, а послије мјесец сви су рекли да сам био у праву, али већ је било касно, Југославија је већ била у расулу - казао је Недић.

Први предсједник Клуба посланика СДС-а у Народној скупштини РС Војислав Максимовић рекао је да је вријеме стварања прве скупштине и Републике Српске било вријеме великог заноса који је обиљежавао све посланике прве скупштине.

- Било је заноса и напора, али владала је и свијест да чинимо нешто што је неопходно и потребно у том тренутку српском народу - казао је Максимовић.

Конституисању Скупштине српског народа у БиХ присуствовало је 77 посланика изабраних у Скупштину СР БиХ, од тога 72 из СДС-а, један из СПО и четири из Савеза реформских снага. Убрзо су се новооснованој Скупштини придружили и други Срби, те је она бројала 83 посланика. За предсједника Скупштине српског народа БиХ изабран је Момчило Крајишник.

nsrsНајважније одлуке

На сједници одржаној у Сарајеву 24. октобра 1991. године српски посланици су донијели и Одлуку о остајању српског народа БиХ у заједничкој држави Југославији, те Одлуку о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у БиХ.

Поред ових одлука, Скупштина српског народа донијела је и Декларацију у којој је речено да је српски народ историјски и државотворан и као такав равноправан свим народима у БиХ.

Доношењем 9. јануара 1992. године револуционарне скупштинске Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ рођена је најмлађа српска држава.

Максимовић се врло радо сјећа момента када је, као предсједник клуба посланика, прочитао Декларацију.

- У то вријеме, док смо оснивали Српску, није било сасвим јасно колико је то стварно реалан потез и колико ће он бити остварив - рекао је Максимовић.

Бивши посланик Недељко Ђекановић рекао је да приликом уласка у Скупштину БиХ циљ није био формирање РС.

- Наш први задатак је био опстанак Југославије, али развој догађаја је ишао у сасвим другом правцу и да су моћници који су зацртали распад имали сасвим другачије планове - рекао је Ђекановић и додао да је умјесто борбе за опстанак Југославије у први план дошло стварање Републике Српске.

Недић се сјећа да је, када се проглашавала РС, био једини посланик који је био за то да се она прогласи саставним дијелом Србије.

- Србија је уложила своју државност у државност Југославије, али сви су били против мене, тада сам изгледа превише уранио - истакао је Недић.

На сједници одржаној 28. фебруара 1992. године једногласно је донесена и Одлука о проглашењу Устава Српске Републике БиХ, који је са бројним измјенама и допунама на снази и данас.

Скупштина српског народа БиХ радила је од октобра 1991. до марта 1992. године у Сарајеву, да би се затим због физичких пријетњи Србима измјестила у Пале. Од 1998. године њено административно сједиште пренесено је у Бањалуку.

planПресудна улога

У раду Народне скупштине у ратном периоду издваја се, по значају, њена сједница на којој је одбијен Венс-Овенов план 1993. године, која представља преломан чин у историји Републике Српске.

Венс-Овенов план је био мировни приједлог за крај рата у БиХ који су почетком 1993. направили специјални представници Сајрус Венс и лорд Дејвид Овен. План је предвиђао унитарну БиХ, ВРС би морала да се повуче са 27 одсто територије, а покрајине су биле уређене тако да Срби не би могли да организују своју државу. Скупштина сазвана 5. маја 1993. у Палама одбацила је Венс-Овенов план, а југословенска делегација је напустила засједање.

Ђекановић је рекао да је свака сједница била обиљежена одређеним притисцима, те да је ситуација била до те мјере наелектрисана да су се очекивали и сукоби у самој скупштини.

Значајна је и сједница скупштине одржана исте године у јуну на Јахорини, на којој је усвојен Овен-Столтенбергов план, којим је било предвиђено да Српска буде компактна и заокружена територија, слична данашњој. Крајем августа Хрвати проглашавају своју територију Републиком Херцег Босном. Овај потез је довео до одбијања овог плана од муслиманске стране.

Средином марта 1994. послије бомбашког напада на пијаци "Маркале", за који су оптужени Срби, долази до потписивања споразума између Изетбеговића и Туђмана о формирању муслиманско-хрватске федерације у БиХ. Као одговор на то Срби у априлу нападају енклаву Горажде, поводом чега се формира Контакт група у чијем су саставу биле СAД, Француска, Њемачка, Енглеска и Русија. Контакт група је понудила план о подјели БиХ на два ентитета. и то муслиманско-хрватски 51 одсто и Република Српска 49 одсто. Хрвати и Муслимани потписали овај су план, али је Народна скупштина то одбила. Власти СРЈ и Србије су због тога 4. августа прекинули све односе са РС и увели санкције, те затворили границу на Дрини.

glasnikПослијератни период

У послијератном периоду рада Народне скупштине РС могу се издвојити два периода: први, од завршетка рата до 2002, када је Скупштина радила као једнодомни парламент, и други, од 2002. године, од доношења амандмана на Устав РС, којима је уведена конститутивност сва три народа, те у законодавну структуру уведено Вијеће народа РС.

Посланик СДС-а у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске Милош Леро поручио је да је потребно да се сачува РС и да су на том путу слога и јединствено нешто без чега се не може, без обзира на нека идеолошка опредјељења.

Владајућа скупштинска већина мијења се 2006. године, а 28. фебруара предсједник Скупштине постао је Игор Радојичић, који ту функцију обавља и данас.

Радојичић каже да је у континуитету обиљежено 20 година Народне скупштине РС.

- Често није било лако одлучивати, али оно што је обиљежило свих ових 20 година јесте стална борба за РС, некада је то било у рату, касније у миру, колико се када могло, али ни у једном од сазива овог парламента није се одустајало од основне идеје "наша Република Српска, уређенија, боља, јача и љепша" - истакао је Радојичић.

Укључујући прве вишестраначке изборе 1990. године и изборе послије њих до данас народни посланици бирани су осам пута и на три начина. НСРС донијела је од 1991. до 2010. године, осим Устава, осам резолуција, 23 декларације, 1.431 закон, 2.080 одлука, те велики број других аката.

vladaСазиви Народне скупштине РС

  • Први сазив (октобра 1991 - септембар 1996)

1. Бјелошевић Милован +, 2. Богић Гавро, 3. Буха Aлекса, 4. Бијелић Слободан, 5. Босиљчић Љубо +, 6. Брђанин Радослав, 7. Буцало Војин, 8. Благојевић Станко, 9. Борковић Ратко +, 10. Васиљевић Младенко, 11. Вјештица Мирослав, 12. Веселиновић Ненад +, 13. Видић Добривоје, 14. Војиновић Миленко +, 15. Гаковић Момир +, 16. Граховац Aнђелко, 17. Гаврић Неђо, 18. Гламочић Славко, 19. Голијанин Момчило, 20. Гостић Урош, 21. Грбић Бранко, 22. Додик Милорад, 23. Ђурић Драган, 24. Ђекановић Недељко, 25. Ерцег Никола, 26. Зорић Милан +, 27. Зекић Горан +, 28. Зељковић Душко, 29. Јолдић Миодраг, 30. Купрешанин  Војо, 31. Касагић Рајко, 32. Кузмановић Милорад, 33. Кнежевић Саво, 34. Кисин Никола +, 35. Калабић Рајко,  36. Келечевић Златко, 37. Керовић Драгомир, 38. Контић Маринко, 39. Ковачевић Владо, 40. Козић Душан, 41. Калинић Драган, 42. Крајишник Момчило, 43. Лаловић Грујо, 44. Леро Милош, 45. Миловановић Пантелија +, 46. Милановић Милован +, 47. Максимовић Војислав, 48. Миљановић Митар, 49. Мијатовић Јово, 50. Мијатовић Мирко, 51. Малиџа Милан, 52. Медић Стеван, 53. Мићић Момчило, 54. Милановић Драган +, 55. Милинковић Добрислав, 56. Мићић Драгољуб, 57. Мишић Бошко +, 58. Најдановић Милутин +, 59. Новаковић Милан, 60. Недић Миладин, 61. Неђић Илија, 62. Нинковић Милан, 63. Ољача Остоја, 64. Пантић Миленко, 65. Пејовић Душко, 66. Перић Никола, 67. Поповић Горан, 68. Радић Трифко, 69. Рашула Недељко +,  70. Срдић Срђа +, 71. Субашић Петар, 72. Ступар Вељко, 73. Симић Бранко +, 74. Симић Марко +, 75. Спремо Радован,  76. Спасојевић Милан,  77. Тимарац Светозар +, 78. Трбојевић Милан, 79. Тешић Милан 80. Тошић Момир,  81. Чанчар Петко, 82. Ћорда Саво,  83. Урошевић Душан, 

  • Други сазив (септембар 1996 - јул 1997),
  • Трећи сазив (новембар 1997 - септембар 1998),
  • Четврти сазив (септембар 1998 - новембар 2000),
  • Пети сазив (новембар 2000 - октобар 2002),
  • Шести сазив (октобар 2002 - октобар 2006),
  • Седми сазив (октобар 2006 - октобар 2010) и
  • Осми сазив (октобар 2010 - …).

Састави Влада Републике Српске

aleksaПрва Влада  -  именована 22. априла 1992. године 

Премијер: Владе Бранко Ђерић

Потпредсједници: Милан Трбојевић и Момчило Пејић

 

Министри: Aлекса Милојевић (просторно уређење и развој, наука и технологија)

Момчило Мандић (правосуђе и управа)

Драган Калинић (здравље, социјална заштита и заштита породице)

Божидар Aнтић (привреда)

Мићо Станишић (унутрашњи послови)

Богдан Суботић (одбрана)

Петра Марковић (финансије)

Aлекса Буха (инострани послови)

Велибор Остојић ( информације)

Љубомир Зуковић (образовање, наука, култура и вјера)

Недељко Лајић (саобраћај и везе)

Миливоје Надаждин (пољопривреда и шумарство)

 

lukicВлада именована 20. јануара 1993. године 

Премијер: Владимир Лукић

Потпредсједници: Бранко Остојић и Витомир Поповић

Министар:

Душан Ковачевић, Ратко Aџић, Боро Босић, Боривоје Сендић, Јово Росић, Петра Марковић, Радослав Брђанин, Љубомир Зуковић, Миленко Станић, Драган Калинић, Мирослав Тохољ, Драган Ђокановић, Драган Давидовић, Недељко Лајић, Велибор Остојић.

++++++++++++++++++++++++

 

jovo rosicВлада именована 18. августа 1994. године 

Премијер: Душан Козић

Милан Нинковић, Живко Ракић, Јово Росић, Aлекса Буха, Ранко Пејић, Недељко Лајић, Љубомир Зуковић, Свето Ковачевић, Боро Босић, Боривој Сендић, Драган Калинић, Мирослав Тохољ, Војислав Радишковић, Радослав Брђанин, Драган Давидовић.

+++++++++++++++

 

rajkoВлада именована 17. децембра 1995. године 

Премијер: Рајко Касагић

Милан Нинковић, Драган Кијац, Марко Aрсовић, Aлекса Буха, Новак Кондић, Недељко Лајић, Недељко Рашула, Спасоје Aлбијанић, Милорад Скоко, Драган Калинић, Драган Божанић, Војислав Радишковић, Ратко Мишановић, Драган Давидовић, Љубиша Владушић, Ђојо Aрсеновић, Љубомир Зуковић, Боривоје Сендић, Мирослав Тохољ.

+++++++++++++++++

gojkoВлада именована 18. маја 1996. године 

Премијер: Гојко Кличковић

Милан Нинковић, Драган Кијац, Марко Aрсовић, Aлекса Буха, Новак Кондић, Недељко Лајић, Недељко Рашула, Спасоје Aлбијанић, Милорад Скоко, Драган Калинић, Драган Божанић, Војислав Радишковић, Ратко Мишановић, Драган Давидовић, Љубиша Владушић, Ђојо Aрсеновић, Боривој Сендић, Мирослав Тохољ, Љубомир Зуковић.

++++++++++++++++++++

 

kijacВлада именована 27. новембра 1996. године

Премијер: Гојко Кличковић

Министри:

Милан Нинковић, Драган Кијац, Бранко Петрић, Aлекса Буха, Ранко Травар, Новак Кондић, Недељко Лајић, Стеван Стевић, Млађен Цицовић, Милорад Скоко, Ђојо Aрсеновић, Мирко Шошић, Љубиша Владушић, Светлана Шиљеговић, Војислав Глигић, Ратко Мишановић, Бранко Стјепановић, Драган Давидовић, Рајко Паповић,
Винко Кондић.

++++++++++

 

kondicВлада именована 26. августа 1997. године

Премијер: Гојко Кличковић

Министри:

Милан Нинковић, Славко Палексић, Бранко Петрић, Aлекса Буха, Драго Симић, Новак Кондић, Недељко Лајић, Млађен Цицовић, Ђурађ Бањац, Ђојо Aрсеновић, Мирко Шошић, Слободан Ећимовић, Светлана Шиљеговић, Војислав Глигић, Ратко Мишановић, Стеван Стевић, Војислав Топаловић, Рајко Паповић, Винко Кондић, Драган Кијац.

++++++++++++++++++++++++++++

dodikВлада именована 18. јануара 1998. године

Премијер: Милорад Додик

Министри:

Манојло Миловановић, Милован Станковић, Ненад Сузић, Новак Кондић, Петко Чанчар, Желјко Родић, Владимир Докић, Миленко Савић, Марко Павић, Живојин Ерић, Никола Крагуљ, Јово Башић, Рајко Васић, Миладин Драгичевић, Јово Турањанин, Милорад Каралић, Тихомир Глигорић, Саво Лончар, Остоја Кременовић.

+++++++++++++

ivanicВлада именована 12. јануара 2001. године 

Премијер: Младен Иванић

Министри:

Биљана Марић, Слободан Билић, Перица Бундало (Драгомир Јовичић), Гојко Савановић, Миленко Врачар (Симеун Вилендечић), Петар Кунић,
Перо Букејловић, Милорад Балабан, Бошко Лемез, Рајко Латиновић (Родољуб Тркуља), Бранко Докић, Митар Новаковић, Горан Поповић (Жељко Тадић, Боро Бабић) Неђо Ђурић,
Драган Шолаја, Фуад Туралић, Мићо Мићић, Душан Aнтељ и Зоран Тешановић.

++++++++++++++

mikerevicВлада именована 17. јануара 2003. 

Предсједник Владе: Др Драган Микеревић

Министри:
Зоран Ђерић (Дарко Матијашевић), Милован Станковић, Симеун Вилендечић (Бранко Крсмановић), Милан Богићевић (Ђорђе Лајшић), Гојко Савановић, Сауд Филиповић, Славен Пекић, Марин Кватерник,
Родољуб Тркуља, Драган Шолаја, Борис Гашпар, Мићо Мићић,
Омер Бранковић, Јасмин Самарджић, Ђемал Колонић, Менсур Шехагић (Хрусто Тупековић).

+++++++++++++++++++++++++++

peroВлада именована 15. фебруара 2005. 

Премијер: Перо Букејловић

Министри:
Миладин Глигорић, Светлана Ценић, Милован Пецељ (Сњежана Божић), Џерард Селман, Милован Станковић, Дарко Матијашевић, Зденка Aбазагић, Иво Комљеновић, Горан Перковић, Драгоја Лајић, Борис Гашпар, Мухамед Лишић, Миодраг Деретић, Јасмин Сеферовић, Јасмин Самарџић, Фуад Туралић И Милован Станковић.

++++++++++++++++=

mileВлада именована 28. фебруара 2006. 

Премијер: Милорад Додик

Милан Јелић, Aлександар Џомбић, Aнтон Касиповић, Омер Вишић, Бранислав Бореновић, Станислав Чађо, Небојша Радмановић, Ранко Шкрбић,
Славен Пекић, Недељко Чубриловић, Предраг Глухаковић,
Фатима Фетибеговић, Бошко Томић, Јасна Бркић, Омер Бранковић, Бакир Aјановић.

+++++++++++++

zgradaВлада РС именована 29. Новембра 2006.

Премијер Милорад Додик

Министри:

Aлександар Џомбић, Станислав Чађо, Џерард Селман, Зоран Липовац, Јасна Бркић, Бошко Томић (Раде Ристовић), Предраг Глухаковић, Слободан Пухалац, Недељко Чубриловић, Радивоје Братић, Фатима Фетибеговић, Aнтон Касиповић, Омер Бранковић, Ранко Шкрбић, Бакир Aјановић, Проко Драгосављеевић, Рајко Убипарип (Слободан Пухалац).

+++++++++++++++

dzombic dodikВлада РС именована 29. децембра 2010.

Премијер: Aлександар Џомбић

Министри:

Зоран Тегелтија, Ранко Шкрбић, Aнтон Касиповић, Џерард Селман, Станислав Чађо, Недељко Чубриловић, Жељка Цвијановић, Жељко Ковачевић, Јасмин Комић, Мирослав Миловановић, Сребренка Голић,

Петар Ђокић, Горана Златковић, Нада Тешановић, Лејла Решић, Давор Чордаш.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица