У Српској 99 малољетничких трудноћа, најмлађе имале само 15 година

У Институту за јавно здравство РС наводе да су двије труднице имале 15 година, њих 10 било је старо 16 година, 30 их је имало 17 година, а 57 осамнаест година.

У Универзитетском клиничком центру РС (УКЦ РС) кажу за “Независне” да је у Клиници за гинекологију и акушерство 2017. године забиљежено девет малољетних породиља, а од почетка ове године 11 малољетница је на свијет донијело дијете.

У средњим школама у РС кажу да су случајеви малољетничких трудноћа ипак све рјеђи, јер су ученици просвјећенији о важности контрацепције.

Додају да, иако законски није прецизирано како школе треба да се понашају у оваквим случајевима, школе се ипак труде изаћи у сусрет малољетним родитељима, али неријетко трудне ученице напуштају школу.

Спасоје Васиљевић, предсједник Актива директора средњих школа добојске регије, каже да су прошле године имали двије ученице трећег разреда које су остале трудне, обје су биле пунољетне и завршиле су школу.

“Увијек се трудимо да изађемо у сусрет тим ученицама. По закону оне су категорија редовних ученика и имају право полагања разредних испита. Њихово похађање наставе зависи од договора с њима и родитељима”, рекао је Васиљевић.

Додаје да су прије имали случајеве да ученице због трудноће одлуче напустити школу.

“Сада је то ријеткост, јер се и ми трудимо да им омогућимо да заврше школу с вршњацима. Доста се ради на подизању свијести о нежељеним трудноћама преко медија, невладиних организација, а и ми у школи имамо програме едукативног карактера, путем којих информишемо наше ученике о важности контрацепције”, казао је Васиљевић за “Независне”.

Према ријечима Валентине Совиљ, предсједнице Актива директора средњих школа приједорске регије, прије неколико година у једној средњој школи у Приједору имали су  ситуацију да се ученица породила између двије школске године и наставила несметано да похађа сљедећи разеред.

“У случају малољетничке трудноће углавном се деси да родитељи одлуче да њихове кћерке не иду у периоду високе трудноће на наставу”, рекла је она.

Према њеним ријечима, законски није прописано шта би требало да се уради у таквим ситуацијама кад нека средњошколка остане трудна.

“Ми једино као људи можемо да помогнемо тим дјевојкама тако што им олакшамо распоред часова”, објашњава Совиљева те истиче да је данашња омладина просвјећенија у односу на ону прије десетак година.

Иван Шијаковић, социолог, каже да је разлог смањења броја малољетничких трудноћа засигурно виши ниво социјализације младих људи.

“Млади људи данас имају различита интересовања, која се не своде само на брза забављања, стога имају и нешто дужи период упознавања него што је то раније био случај. Такође, померила се граница када се млади одлучују ступити у интимне односе”, објашњава Шијаковић те додаје да уколико дође до малољетничке трудноће разлог је вјероватно јер ти млади људи долазе из средина с нижим културним и материјалним нивоом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.