У БиХ 245 особа заражено HIV-ом

Nezavisne.com
У БиХ 245 особа заражено HIV-ом

У БиХ је регистровано 245 случајева HIV инфекције, док је у земљама региона број заражених овим вирусом много већи, подаци су који су објављени поводом 1. децембра, Свјетског дана борбе против AIDS-а.

Ове године у БиХ регистроване су 22 нове HIV инфекције, од чега 16 мушкараца и шест жена. Код шест инфицираних развио се AIDS у току 2013. године и то код пет мушкараца и једне жене.

Такође, ове године забиљежена су и четири смртна случаја код HIV инфицираних.

Иако је у посљедње двије године у БиХ удвостручен број новорегистрованих особа са HIV инфекцијом у односу на протеклих 15 година, статистика показује да БиХ спада у групу земаља са ниском преваленцијом HIV-а, мањом од један проценат у општој популацији и мањом од пет процената у популацији са ризиком.

У сусједним земљама овај број је далеко већи. Тако је у Хрватској HIV-ом заражено више од 1.000, а у Србији око 2.500 особа.

Према UNAIDS глобалном извјештају о AIDS-у 2013, процјењује се да у свијету тренутно живи 35,3 милиона људи с том болешћу.

Због свега наведеног, по параметрима Свјетске здравствене организације, БиХ представља земљу са малим бројем заражених.

Већина заражених мушкарци: Према полној структури већина су особе мушког пола и то чак 80,5 процената, док је главни пут преноса, у раздобљу од 1986. године када је забиљежен први случај HIV-а у БиХ, и даље хетеросексуални са 52,1 проценат, а затим хомо и бисексуални однос са 28,5 процената. У односу на узрасне групе, највећи број регистрован је у узрасту од 20 до 29 година (33,8 процената), затим од 40 до 49 година (26,3 процента).

И поред постојања програма на нивоу државе за превенцију HIV-а и подршци Глобалног фонда за борбу против AIDS-а, туберкулозе и маларије (GFATM), број особа тестираних на HIV је изузетно мали, па је вјероватно да у БиХ има знатно више особа које живе са HIV-ом него што показују званични подаци.

БиХ даје подршку превенцији: Програми превенције у БиХ су добри и дају резултате, а Глобални фонд за борбу против HIV-а и AIDS-а, туберкулозе и маларије (GFATM) је препознао заинтересованост државе БиХ и чињеницу да за ту сврху издваја одређена средства, према њеним могућностима.

Из тог разлога су одобрена средства уз помоћ којих ће Развојни програм Уједињених нација (UNDP) у сарадњи са представницима 12 партнерских Владиних и невладиних организација у периоду до 2015. године наставити осигуравати подршку превенцији, дијагностици и лијечењу особа обољелих од AIDS-а, а акценат им је на заштити популације под повећаним ризиком.

Наиме, Јури Афанасиев, резидентни координатор УН-а у БиХ, и Средоје Новић, министар цивилних послова БиХ, недавно су потписали у Сарајеву пројектни документ за другу фазу HIV пројекта "Сразмјерно повећање универзалног приступа за најризичније популације у БиХ", у вриједности око 16 милиона долара, које је финансирао GFATM у циљу спречавања ширења HIV инфекције.

Инвестиције у HIV програм:  Из укупних средстава сваком од партнера у том пројекту припашће износ од по 300.000 КМ, до милион и по КМ. Пројекат се реализује у око 60 градова, а запошљава од 400 до 500 стручних особа.

"У HIV програм у БиХ је од децембра 2006. до новембра 2012. године, инвестирано око 26 милиона долара из гранта Глобалног фонда. У посљедње двије године овим програмом обухваћено је око 7.000 припадника високоризичних група популације, 12.500 Рома, миграната и повратника, а превентивне услуге су пружене и за 770 затвореника. Иако се поставља питање зашто се толико средстава улаже у проблем који у БиХ није примаран, истовремено се можемо запитати да ли би HIV инфекција била велики проблем у БиХ да ова средства нису уложена", истакао је Афанасиев.

Новић је навео да ће у наредне двије и по године пројекат наставити с активностима усмјереним ка превенцији HIV-а, са фокусом на популације под повећаним ризиком (ињекциони корисници дрога, сексуалне раднице, мушкарци који имају секс са мушкарцима, Роми, мигранти и затвореници).

"Приступ на пољу превенције темељиће се на принципима смањења степена штете, што обухвата комуникацију са заједницом, разноврсне услуге лијечења, услуге тестирања и савјетовања, борба против стигме и дискриминације, као и друге промотивне активности. Овај програм своју успјешност највише дугује синергији промотивних и превентивних активности невладиног и Владиног сектора, у сарадњи струке и посвећености заједничком циљу очувања здравља у БиХ", нагласио је Новић.

Незнање медицинара:  Истраживање је показало да знање здравствених радника о начинима и путевима преноса HIV-а, као и другим чињеницама везаним за HIV и AIDS, није на задовољавајућем нивоу. Да се HIV може пренијети убодом комараца сматра 47,8 процената испитаних здравствених радника у БиХ, 60,4 процента здравствених радника избјегава контакт са одјећом заражених, док 99,5 процената њих на неки начин осуђује HIV позитивне особе, а ово је само дјелић података из извјештаја Института за јавно здравство РС и Завода за јавно здравство ФБиХ.

Према незваничним информацијама добијеним у разговорима са особљем инфективних клиника гдје се лијече људи који живе са HIV-ом и AIDS-ом и организацијама цивилног друштва које се баве превенцијом HIV-а, често је присутна дискриминација HIV позитивних особа, а забиљежени су и случајеви одбијања пружања медицинске интервенције. Да би се провјериле такве информације и научно утврдила њихова тачност, у БиХ је током протеклих година спроведено циљано истраживање. Истраживање су спровели стручњаци Завода за јавно здравство ФБиХ и Института за јавно здравство РС на територији Босне и Херцеговине, паралелно у оба ентитета. Истраживање је показало да знање здравствених радника о начинима и путевима преноса HIV-а, као и другим чињеницама везаним за HIV и AIDS, није на задовољавајућем нивоу.

Случајеви дискриминације: У неким случајевима породица је прва која одбаци ове људе, затим остала родбина, пријатељи и партнери, док су некад у питању и поједини здравствени радници.

"Једна жена Н.Р. (53 године) која живи са HIV-ом је била у ситуацији да је породица прихватила након што су сазнали за њен HIV статус, јер им је докторица са Инфектологије детаљно објаснила све о начинима преноса HIV вируса", испричала је Звјездана Јакић, психолог из XY асоцијације Сарајево.

Она је додала да је након одређеног времена Н.Р. отишла на гинеколошки преглед заједно са својом снахом.

"С обзиром на чињеницу да је већ раније са једним доктором имала више него позитивно искуство, новом је гинекологу рекла за свој HIV статус, након чега је тај здравствени радник није желио прегледати. Да ствар буде гора - захтијевао је да разговара са њеном снахом која је ускоро планирала да има дијете, упозоривши је да се 'клони своје свекрве која има HIV'", рекла је Јакићева.

Она је истакла да је доста времена након тога требало да прође како би син и снаха уз помоћ стручног особља APOHA поново успоставили нормалан однос са Н.Р., поново је почели посјећивати или јести с њом у истој просторији.

Ово је само један у низу примјера дискриминације када се ради о особама које живе са HIV-ом у БиХ. Посљедице дискриминације у овом случају могу бити погубне и када се ради о могућој епидемији HIV-а - људи не желе да се тестирају највише из разлога што се боје да ће их сви одбацити.

Узроци за овакво стајалиште су углавном незнање и предрасуде. Данас терапија и сам животни вијек HIV позитивних особа не представљају толики проблем као свакодневна борба са стигмом и дискриминацијом у нашем друштву. Стога управо организације за помоћ и подршку раде на оснаживању и враћању ранијих осјећаја вриједности и капацитета, јер одређен недостатак/болест или хендикеп нису разлог за дискриминацију у било којем смислу, те и такве особе заслужују достојанствен и квалитетан живот.

Савјетовање и тестирање:   Тренутно је у БиХ савјетовање и тестирање на HIV доступно у 22 центра за повјерљиво, добровољно савјетовање и тестирање. Тестирање је анонимно и за кориснике бесплатно, независно од тога да ли су и гдје осигурани, а у тим центрима могу од стручног лица такође добити савјет како се заштитити од HIV инфекције и других полно преносивих инфекција, те у случају потребе добити помоћ при упућивању на службе лијечења и подршке.

Тестирање се може обавити и под шифром, те није потребна здравствена књижица, нити љекарска упутница.

Добровољно, повјерљиво савјетовање и тестирање (DPST) је процес у којем се корисник подвргава савјетовању које му омогућава да направи лични информисани избор хоће ли да се тестира на HIV. Та одлука мора да буде потпуно лични избор и корисник мора бити увјерен да ће процес бити повјерљив.

Позитиван HIV статус није исто што и AIDS

Синдром стечене имунодефицијенције (енг. Acquired Immunodeficiency Syndrome - AIDS) болест је која претпоставља тешко оштећење имунолошког система, тј. немогућност да се тај систем брани од штетног дјеловања различитих болести.

Тада се смањује број леукоцита у крви, смањен је број лимфоцита у лимфним чворовима и сљезини, као и број зрелих Т лимфоцита, те се смањује количина антитијела. Узрочник AIDS-а је HIV (Human Immunodeficiency Virus), ретровирус који напада специфичне ћелије одбране организма, ћелије из групе леукоцита које директно учествују у имунолошкој реакцији против многих болести и тако чини имунолошки систем човјека беспомоћним да се брани од болести, па чак и оних на које је иначе отпоран.

Ипак, захваљујући модерној медицини и лијековима, позитиван HIV статус се данас много боље третира него пријашњих година. HIV позитивна особа уз редовне терапије у стању је да оствари квалитетан живот, а често може живјети и више од 10 година без симптома AIDS-а.

Како се преноси HIV

HIV се најчешће преноси сексуалним чином, мијешањем неких од тјелесних излучевина обољелог са онима здравог човјека (сјемена течност, крв), у трудноћи са мајке на дијете (али не нужно), или другим дијеловима организма у којима је концентрација овог вируса велика. Може се заразити и кориштењем исте игле као и претходно заражени, затим трансфузијом, а кроз постељицу заражена мајка може (али и не мора) пренијети болест на дијете.

Овај вирус се не преноси друштвеним догађањима у свакодневном животу попут заједничког оброка, дружења, грљења, љубљења, кориштењем истог посуђа и прибора за јело. Такође се не преноси путем инсеката (нпр. комараца), слином или знојем, јер вируса у таквим течностима нема у довољним количинама да би дошло до заразе. HIV се не преноси сједењем у истој просторији и разговором са болесником.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана