Тужилаштво тражи осуђујућу пресуду за злочине над српским цивилима у Хаџићима

Тужилаштво тражи осуђујућу пресуду за злочине над српским цивилима у Хаџићима 14.09.2017 18:28 | Срна

Сарајево - На суђењу оптуженима за ратне злочоне над српским цивилима на подручју општине Хаџићи, Тужилаштво БиХ је у завршној ријечи затражило доношење осуђујуће пресуде, нагласивши да свједоци и докази одбрана нису оспорили доказе оптужбе.

За злочине почињене над заточеним српским цивилима у логору "Силос", касарни "Крупа" и Основној школи "9. мај", Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Нермина Калембера и Шерифа Мешановића.

Тужилац Зорица Ђурђевић сматра да су доказани сви наводи оптужнице.

Она је нагласила да је одлука Кризног штаба Хаџићи од 14. маја 1992. године о привременој изолацији лица за која постоји сумња да "сарађују са непријатељем", била основ за хапшење више стотина Срба, преноси Бирн.

"Она је основ свега што се наводи у оптужници - противправно затварање, нечовјечна поступања, мучења, одузимање права на правично суђење, те присиљавање на принудан рад… Полиција је одузимала слободу и затварала и лица која нису имала наоружање, као и она која су га имала. Скоро сви су одвођени од својих кућа у цивилним одијелима, привођени уз изговор да их воде на информативни разговор. Мустафа Ђелиловић и Фадил Човић су имали свијест гдје ће бити затворена лица", рекла је Ђурђевићева.

Према оптужници, Ђелиловић је био предсједник Скупштине општине Хаџићи, те кризног штаба и ратног предсједништва општине, Човић начелник Станице јавне безбједности Хаџићи и члан кризног штаба, а Шабић командир полиције у Пазарићу.

Казић је, према наводима оптужнице, био командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ, док су Хујић и Човић били управници и замјеници управника логора "Силос".

Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у "Силосу" и управник логора у магацину у касарни "Крупа", а Нермин Калембер стражар у "Силосу".

Ђурђевићева је навела да не спори да је у хапшењу било и војних структура, али да је јасно да су носиоци тих активности биле полицијске структуре.

"Полицијске снаге имале су свијест да се са затвореним лицима незаконито поступа", изјавила је Ђурђевићева.

Нагласила је да је кризни штаб, а касније ратно предсједништво, имало ингеренције над логором "Силос", а обезбјеђење су вршили припадници СЈБ Хаџићи.

"Затвореници су се обраћали ратном предсједништву да ријеши њихов статус. Одређена лица су пуштена на основу одлуке кризног штаба и ратног предсједништва", рекла је Ђурђевићева.

Она је додала да ни највиши органи БиХ нису могли ријешити проблем заточеника на подручју Тарчина.

Оптужба ће наставити изношење завршне ријечи 21. септембра.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица