Све више грађана у БиХ стичу некретнине бринући се о усамљеним старијим лицима

nezavisne.com
Све више грађана у БиХ стичу некретнине бринући се о усамљеним старијим лицима

Бањалука, Сарајево - Све више грађана у Босни и Херцеговини стиче кућу или стан склапајући уговоре о доживотном издржавању и бринући се о усамљеним старијим лицима, тврде нотари.

Наиме, најчешће путем огласа особе које нуде услугу бриге и они којима она треба успоставе контакт те због обостраног интереса склопе уговор о доживотном издржавању.

Иако законски насљедници често покрећу тужбе због ових уговора, на суду их је скоро немогуће оборити, јер је имовина, која је била предмет уговора о доживотном издржавању, изузета из насљеђивања.

Прошле године у Федерацији БиХ склопљено је 1.911 уговора о доживотном издржавању, у Брчко дистрикту 78, док Нотарска комора РС не води евиденцију о закљученим уговорима.

Никола Гојковић, предсједник Удружења пензионера Бањалука, наводи да приликом склапања ових уговора има и добрих и лоших примјера.

"Има похвалних прича, једна жена је чак отишла у Загреб и живјела са старијом особом, након чега је наслиједила његову некретнину. Такође, познајем једног доктора који је након смрти супруге ангажовао жену која му је кувала, спремала и помагала у домаћинству, али је на крају дана одлазила кући. Познајем и једног непокретног човјека који се вратио из Швајцарске и потписао уговор с једним сиромахом, који се сад о њему адекватно брине", прича Гојковић.

Према његовим ријечима, има и негативних примјера, гдје даваоци издржавања једва чекају да оне којима помажу премину и дочепају се имовине.

Адем Јакуповић, предсједник Нотарске коморе Федерације БиХ, потврђује да су ови уговори све чешћи на нашем подручју и да се за десет година његовог рада као нотара није десило да овакав уговор буде оборен на суду.

Каже да се најчешће на овај корак одлучују старије особе које желе за вријеме свог живота правно осигурати да ће се неко о њима бринути.

Према једном огласу из Сарајева, млади брачни пар с трогодишњим дјететом, који нема властиту кућу, тражи старија лица за доживотну бригу у замјену за некретнину.

"Живјели бисмо с њима у њиховом дому, што значи да ми финансирамо све потребне трошкове, режије, храну, хигијенске потрепштине. Имамо и свој ауто за све потребе, као што су одласци на прегледе и гдје год треба", наводи ова породица, додајући да старијима не би пружили само доживотну скрб и његу већ и много више од тога.

Слада Ивелић, предсједница Нотарске коморе РС, каже да се на склапање уговора највише одлучују стари људи без дјеце и они којима породица не пружа помоћ, који су напуштени.

Дешава се и да родитељи склопе уговор с оним дјететом које им пружа највише његе, пажње и бриге или пак с брачним супружником желећи да се правно осигурају.

"Свијест наших људи још није порасла на тај ниво да иду у домове за стара лица иако су они добро опремљени. Прикладније им је бити с особом од повјерења, за коју сматрају да ће заиста до краја живота остати с њима, пазити и бринути се о њима", наводи Ивелићева.

Истиче да се зна десити да се односи међусобно поремете, тада уговарачи споразумно раскину уговор код нотара, при чему једна страна од друге може захтијевати одређену накнаду за пружано уздржавање.

Ако се не договоре, иду на суд.

Како наводи, уговор је алеаторан правни посао, односно неизвјесан, па у случају да на примјер један од уговарача премине, може трајати и само један дан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана