Све нас је мање, али живимо дуже

Ведрана Кулага 11.07.2017 16:02

Сарајево - БиХ има негативан природни прираштај у односу на свјетски просјек, али њени становници живе дуже за разлику од глобалне средине, показала је то анализа Агенције за статистику БиХ.

Демографску слику БиХ са остатком свијета Агенција је упоредила поводом 11. јула - Свјетског дана становништва. Процјењује се да је број људи на Земљи достигао милијарду 1804. године, а према процјенама Популацијског одјељења УН средином 2017. године наша планета имала је око 7,55 милијарди становника.

- Становништво БиХ чини испод 0,05 одсто укупне свјетске популације - пише у публикацији Агенције за статистику БиХ.

Годишње на свијет дође 141 милион живорођене дјеце, а умре око 58 милиона становника, а природни прираштај износи око 83 милиона становника годишње.

- У просјеку, свјетско становништво се мјесечно увећа за око двије популације БиХ - наводе у Агенцији.

Када је ријеч о БиХ посебно су забрињавајући подаци о природном прираштају. Процјењује се да је у 2016. години стопа наталитета на глобалном нивоу била око 18,9 промила, а морталитета 7,7, уз евидентне разлике у природном кретању становништва појединих региона и земаља свијета.

У развијеном дијелу планете - Европи, Сјеверној Америци, Аустралији, Новом Зеланду, Јапану стопа наталитета била је 10,9 промила, а морталитета 10,1 док је у мање развијеном дијелу наталитет био 20,5, а морталитет 7,2 промила.

- Стопа наталитета у БиХ била је 8,5 промила, а морталитета 10,8 промила што је резултовало негативним природним кретањем становништва од 2,3 промила - подаци су Агенције за статистику БиХ.

Занимљиве податке добили су статистичари упоређујући животни вијек. Живот на планети траје 71,7 година, односно за мушкарце 69,4, за жене 74. Најнижи очекивани вијек је у Сијера Леонеу (51,8), Централноафричкој Републици (52,2), Чаду (52,9), Нигерији (53,4), а највиши у Јапану (83,8 године), Швајцарској (83,3), Шпанији (83,1) и Сингапуру (83).

- Процијењени очекивани животни вијек за становништво БиХ је 76,9 година и то 74,4 године за мушкарце и 79,4 година за жене - подаци су Агенције за статистику.

Професор демографије Стево Пашалић каже да су сличне стопе морталитета присутне у свим земљама западног Балкана и да нису посебна новост. Озбиљнији проблем су, каже, миграције у комбинацији са негативним природним прираштајем.

- То све води ка смањењу броја становника. У протеклих 25 година прираштајем и миграцијама изгубљено је 1,13 милион становника БиХ. То ствара и друге проблеме. Мањи је удио младе популације до 15 година, изражено је старење становништва, те све мањи број радне снаге и школараца - казао је Пашалић.

Животни вијек се са друге стране, каже, повећава тако да ће генерације које се сада рађају живјети око 90 година.

- Сви морају бити свјесни демографске слике друштва и предузети конкретне кораке у области популационе политике да би она била и поправљена - закључио је Пашалић.

Популацијско одјељење УН очекује да свјетска популација достигне 8,55 милијарди до 2030. године, а 9,77 милијарди до 2050. Док је градско становништво у 1975. години обухватало 37 одсто свјетске популације, процјењује се да од 2008. године први пут у историји већина становништва живи у градовима.