Стоматолошки техничари и професори математике најбрже до посла у РС

Стоматолошки техничари и професори математике најбрже до посла у РС 31.01.2019 11:01 | nezavisne.com

Бањалука - На посао у РС, када је у питању средња стручна спрема, тренутно најкраће чекају зубно-стоматолошки техничари, и то у просјеку око 10 мјесеци, доста дуже на посао чекају гимназијалци и економски техничари - око пет година, а најдуже машински техничари, који у просјеку чекају шест година и мјесец дана.

Подаци су ово Завода за запошљавање РС, који кажу да кратко на посао чекају и угоститељско-кулинарски техничари - око годину и седам мјесеци, техничари за компјутерско конструисање око годину и осам мјесеци, те козметички техничари око годину и 11 мјесеци.

“Просјечна дужина чекања на евиденцији незапослених лица зависи, прије свега, од степена стручне спреме, занимања које лице има, додатних знања и способности које посједује, покретљивост ван мјеста пребивалишта, колико је активно у тражењу посла, броја исказаних потреба у том занимању, као и од броја незапослених лица евидентираних у том занимању”, појашњавају у Заводу.

Истичу да је током прошле године с евиденције Завода запослено 43.319 лица, што је за 3.744 или 9,5 одсто више него у 2017. години, када је број запослених с евиденције износио 39.575.

Они додају да је на евиденцији Завода на крају прошле године било 96.005 незапослених лица која активно траже посао.

Како кажу у Заводу, када је ријеч о лицима с високом стручном спремом, на посао најмање чекају професори математике, физике и информатике  - око пет мјесеци, дипломирани фармацеути око осам мјесеци, љекари око годину дана, те економисти и правници око двије године и пет мјесеци.

“У просјеку најдуже чекају професори филозофије и социологије - око три године и 11 мјесеци, професори географије око три године и седам мјесеци, професори физичког и здравственог васпитања и дипломирани новинари око три године и пет мјесеци”, наводе у Заводу.

Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодавца РС, каже да је металска струка потребна, али да све зависи од локације, па тако послодавци у Бањалуци, Дервенти и Теслићу могу запослити сву машинску струку.

“Они морају имати и знање, рецимо да знају радити на ЦНЦ машинама. Наше школе не прате праксу, људи излазе из школа неадекватно образовани и немају знање које њихова квалификација показује”, каже Шкребић.

Додаје да је логично да нема потражње за гимназијалцима, јер се они могу тешко било гдје запослити.

“Питање је и колико су релевантни ти подаци. Бојим се да међу неким занимањима има оних који су отишли вани да раде, а овдје су на бироу због осигурања”, каже Шкребић.

Додаје да је на бироу много економиста, али да је тешко наћи правог стручњака.

Татјана Прерадовић-Сјеница, руководилац службе људских ресурса у “Фулл Денту” Бањалука, каже да су зубно-стоматолошким техничарима након завршене средње школе неопходни практична обука и менторско вођење.

“Технологија и производни процеси у области зубне протетике из дана у дан се унапређују, тако да су неопходни континуиран развој, учење и усавршавање како приправника, тако и свих запослених”, каже Прерадовић-Сјеница.

Она истиче да “Фулл Дент” већ дужи низ година омогућава овом кадру одрађивање приправничког стажа након завршене средње школе и стицање практичног искуства.

Владимир Јагодић, директор Медицинске школе у Бањалуци, каже да ипак највећи интерес у њиховој школи влада за смјер медицински техничар, а да су зубно-стоматолошки техничари на трећем мјесту по заинтересованости, те да тренутно имају три разреда овог кадра који се школује у њиховој школи.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица