Штедишама Љубљанске банке у БиХ цури вријеме за потраживање уштеђевине

Анита Јанковић-Речевић
Штедишама Љубљанске банке у БиХ цури вријеме за потраживање уштеђевине

Бањалука - Власници старе девизне штедње некадашње Љубљанске банке у БиХ који нису упутили захтјев Словенији за исплату новца имају још око мјесец да то ураде, а у супротном ризикују да остану без своје уштеђевине на чију исплату чекају више од двије деценије.

Предсједник Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ Амила Омерсофтић истиче да рок за верификацију штедње истиче 31. децембра ове године и додаје да новог рока неће бити.

- Апелујемо на штедише који нису поднијели захтјев да то ураде што прије, јер је Европски суд за људска права обавезао штедише да поднесу захтјев за верификацију - рекла је Омерсофтићева. Додала је да ће грађани који не поднесу захтјев беспотребно себи створити проблеме. 

- Они који то не ураде очекују отежавајуће околности на путу до свог новца, јер је питање како ће им и када Словенија исплатити новац - прецизирала је Омерсофтићева и додала да Словенија, према пресуди суда из Стразбура, штедишама из БиХ дугује 230 милиона евра.

Према њеним ријечима, не зна се колико је још остало грађана који су имали депонован новац у Љубљанској банци у БиХ, а који нису предали захтјев за верификацију.

- Од институција БиХ не можемо добити прецизне податке колико је било власника старих девизних рачуна и колико  данас има насљедника који полажу право на исплату новца јер за неке рачуне постоји и више од десет насљедника, па је тешко знати тачан број - појаснила је Омерсофтићева. 

У Фонду за насљедство Словеније наводе да су до краја септембра ове године примили више од 33.000 захтјева за верификацију, од чега се више од 15.800 односи на отплату филијале Љубљанске банке у Сарајеву.

- У првих девет мјесеци ове године уплатили смо више од 65 милиона евра на рачуне око 6.300 штедиша из филијале Љубљанске банке у Сарајеву - истакли су у Фонду.  

Прецизирали су да ће штедња бити исплаћена свима који су имали депонован новац у филијали у Сарајеву, у складу са коначном одлуком Европског суда.

- Исплата зависи од динамике потраживања штедиша и брзине њихових одговора у случају потребних додатних докумената - навели су у Фонду.

Појаснили су да сви корисници старе девизне штедње који добију информативни обрачун, уколико немају примједби на њега, новац могу очекивати 60 дана касније.

Стару девизу штедњу Словенија је штедишама из БиХ почела исплаћивати крајем децембра прошле године.

Проблеми

Амила Омерсофтић истиче да се штедише из БиХ сусрећу с бројним проблемима приликом потраживања новца.

- Словенија од штедиша тражи да доказују на којој су адреси становали када су отворили рачун што је веома тешко доказати будући да већина рачуна датира из седамдесетих година прошлог вијека, а евиденција о пребивалишту у бившој Југославији води се тек од 1982. године. Такође, према нашим сазнањима, од штедиша старијих од 80 година махом траже додатна документа како би одуговлачили и како би људи умрли, а они избјегли исплату - рекла је Омерсофтићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана