Срђан Рајчевић за Глас Српске: Јачаћемо маркетинг да напунимо амфитеатре

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС Срђан Рајчевић и додао да је у плану креирање мултимедијалног портала “Студџ ин Српска”.

- Портал ће бити преведен и на стране језике, а путем њега ћемо представити предности наша два јавна универзитета, двије јавне високе школе, али и свих других високошколских установа у РС - рекао је Рајчевић.

ГЛАС: Када би требало да заживи тај портал?

РАЈЧЕВИЋ: Тек сада се разматра идеја о покретању портала, након чега слиједи пројектни приједлог, а потом и реализација.

ГЛАС: На позицији министра за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво сте однедавно, шта ће бити приоритети у раду министарства?

РАЈЧЕВИЋ: У домену високог образовања план је креирање нове визије, а ту, прије свега, мислим на окренутост ка научноистраживачком раду и ревизију уписне политике у складу са потребама тржишта рада. Сагледаћемо стратешка усмјерења високог образовања у контексту иновативности и увођења нових технологија и утврдити који су високообразовни профили потребни нашој привреди. У домену научнотехнолошког развоја радићемо на синергији између научноистраживачке и пословне заједнице како бисмо обезбиједили економски раст РС. Потенцираћемо оснивање научноистраживачких центара, а резултат њиховог рада биће иновације које имају економску исплативост. Ту је посебно важно истаћи улогу креативне индустрије која је до сада била слабо заступљена код нас, а која има велики потенцијал за развој. Што се тиче домена информационог друштва, у овој години започећемо са дигитализацијом друштва, почевши од система електронске управе. Примјера ради, када неко добије принову у породици, моћи ће из куће путем интернета да новорођенче уведе у систем.

ГЛАС: Које конкретне пројекте планирате да реализујете у овој првој години мандата?

РАЈЧЕВИЋ: План нам је да окончамо пројекат успостављања Националног центра за управљање дигиталним идентитетима. То је база која ће служити за развој система електронске управе. Када ријешимо питање дигиталних идентитета грађана и привредних субјеката, бићемо у прилици да постепено развијамо систем електронске управе који ће се ослањати на смарт картице које ћемо почети издавати у овој години. План је да ово министарство буде предводник и примјер у томе јер ћемо настојати да све грантове и стипендије које додјељујемо пребацимо на електронски систем.

ГЛАС: Долазите из сектора информационих технологија, на ком нивоу је информатичка писменост становништва РС?

РАЈЧЕВИЋ: Немамо критеријум информатичке писмености и не можемо оцјењивати ко је информатички писмен, а ко није. Ко се данас сматра информатички писменим човјеком? Да ли је то онај који зна да рукује оперативним системом и канцеларијским апликативним софтвером, што се некада сматрало за информатички писменог човјека, или је то онај који зна да напредно претражује одређене термине, развија апликације или користи друштвене мреже? Не каскамо за регионом. Имамо младу популацију која се рађа и одраста уз информациону технологију.

ГЛАС: Да ли су у плану анализе на факултетима како би била скројена боља уписна политика?

РАЈЧЕВИЋ: У договору са два јавна универзитета и двије високе школе покренули смо анализу уписне политике за идућу академску годину, а која се базира на резултатима из текуће академске године. Пустићемо универзитетима да они ураде интерну анализу да виде гдје су погријешили у смислу уписних квота које нису задовољене. Сагледаћемо те анализе и донијети одређена рјешења. Уважићемо и приједлоге пословне заједнице јер они најбоље знају који су им профили потребни.

ГЛАС: Да ли ће неки студијски програми бити привремено замрзнути?

РАЈЧЕВИЋ: Анализираћемо све негативне трендове који се јављају у вези са уписном политиком и ту морамо узети у обзир и регионалне негативне демографске трендове. Процијенићемо који студијски програми више немају своју економску оправданост, водећи рачуна о онима који су креирани у смислу очувања националног идентитета.

ГЛАС: Шта ће бити са око 1.500 “старих” студената?

РАЈЧЕВИЋ: Универзитет у Бањалуци је то питање већ ријешио на одређени начин тако што је факултетима дао могућност да они путем конкурсних комисија позову старе студенте и изврше преквалификацију у смислу преласка на болоњски систем. Универзитет у Источном Сарајеву није то тако рјешавао и сада неко очекује да се мијења легислатива како би се продужио рок. Ако би продужили рок, онда би они студенти који су на Универзитету у Бањалуци већ у процесу регулисања свог статуса били закинути. Циљ нам је да се нађе оптимално рјешење за овај проблем.

ГЛАС: Постоје размишљања да би РС требало да обезбиједи одређена средства и пошаље својих најбољих 100 студената на докторске студије у иностранство и да им по повратку пружи посао и добру плату. Сматрате ли да је то добро рјешење?

РАЈЧЕВИЋ: Са историјског аспекта посматрано то и није нека нова идеја, али има смисла. Фондација “Др Милан Јелић” стипендира студенте који студирају у иностранству, али немамо повратну везу, како да их обавежемо да нешто и врате РС. Разматрамо и те модалитете да кроз измјену подзаконских аката обавежемо стипендисте да се некако одуже Републици.

ГЛАС: На ком степену је научни развој у РС и шта је планирано?

РАЈЧЕВИЋ: Имамо доста квалитетног кадра у области науке, али немамо стратешки приступ. Морамо их увезивати са привредом, да виде да се њихови радови и идеје користе у пракси.

Плате

ГЛАС: Пред посланицима у Народној скупштини је и Приједлог закона о платама запослених у области високог образовања и студентског стандарда РС, по хитном поступку. Шта он доноси?

РАЈЧЕВИЋ: И програмом економских реформи Владе РС предвиђено је повећање плата за осам одсто запосленима у просвјети који имају високу стручну спрему. Овим приједлогом исправљају се одређене девијације када је у питању систематизација радних мјеста на јавним универзитетима јер, на примјер, редовни професор није имао мотива да буде и декан факултета јер по старим прописима није примао никакву накнаду за то. Уредили смо платне групе, у које смо уврстили и нове коефицијенте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.