Срце главни убица, мождани удар односи мање живота

Д. Келеч, А. Јанковић 30.05.2016 13:00

Бањалука - Болничке собе у РС све су пуније у посљедње три године, а водећи узрок смртности је срчани удар, док број смртних случајева као посљедица можданог удара опада, показала је анализа рада болница коју је урадило Министарство здравља и социјалне заштите РС.

Број пацијената збринутих у болницама порастао је прошле године за 9,5 одсто у односу на 2013. годину. Највећи раст броја од 11,7 одсто хоспитализација забиљежен је у Универзитетско-клиничком центру РС. Упркос већем броју пацијената у болницама, смањено је просјечно трајање тог вида лијечења.

- Хоспитализовани пацијенти најкраће су задржавани у болници у Зворнику гдје је просјек био четири дана - показала је анализа.

Када је у питању стопа болничке смртности, она није мијењана од 2013. до 2015. године и износи око 2,7 одсто.

- Најмања стопа смртности забиљежена је у болници Требиње и УКЦ РС гдје је у сталном паду - истакнуто је у анализи.

Водећи узроци смртности су акутни инфаркт миокарда и мождани удар. Међутим, анализа показује да опада број оних који умиру од можданог удара, док су кардиоваскуларне болести и даље главни убица.

- Мање умрлих од можданог удара у претходне три године забиљежено је у УКЦ РС, али и у болницама у Фочи, Градишци, Требињу и Бијељини - показала је анализа.

Забрињавајуће је, међутим, да смртност од срчаног удара расте у већини болница, а најизраженији је у болницама у Невесињу и Градишци. Тек лагани пад примијећен је у болници у Добоју.

Када је у питању хитни третман у УКЦ РС дошло је до значајног повећања процедура са уграђеним стентовима. Љекари су обавили 153 такве интервенције у 2013, а двије године касније њихов број се попео на 504, што је допринијело да у тој установи падне смртност од инфаркта миокарда са 8,8 на 8,5 одсто.

Национални координатор за превенцију кардиоваскуларних болести у РС Душко Вулић каже да није необично да срце ненајављено коси људе, па чак и професионалне спортисте.

- То се дешава јер и не знају да им је срце обољело. Млади који изненада умиру најчешће имају урођена срчана обољења, која до тада нису откривена, јер се нису жалили на болове и нису ишли на прегледе - каже Вулић.

Истакао је да у Српској од кардиоваскуларних болести годишње умре око 14.000 људи и да је све више пацијената у трећој и четвртој деценији. Вулић је прецизирао да је до помјерања старосне границе на ниже дошло због нездраве исхране и лоших животних навика.

- Са шесте и пете деценије стигли смо на четврту, а све је више и оних који оболијевају од срца у двадесетим годинама. На то највише утиче повећан број пушача, неправилна исхрана и стрес - појашњава Вулић и додаје да пацијент након инфаркта мора бити збринут у болници у року од два сата, али у многим случајевима смрт наступи у року од пет минута усљед зачепљења велике артерије.

Када је у питању полна структура, срце много чешће издаје њежнији пол.

- Мушкарци од срца умиру више у трећој, четвртој и петој деценији живота, али жене предњаче након 65 године. Међутим, кад се све сабере жене много чешће умиру од кардиоваскуларних болести - рекао је Вулић.

Специјалиста интерне медицине и кардиолог у болници "Свети апостол Лука" у Добоју Добривоје Живак истиче да је у посљедње вријеме све више срчаних болесника.

- Забрињавајуће је што се доб обољелих спустила кад је у питању инфаркт, али и изненадне срчане смрти и поремећаји срчаног ритма - каже Живак и поручује да су редовни и адекватни систематски прегледи најбоља превенција.

Начелник Клинике за кардиоваскуларне болести УКЦ РС Тамара Ковачевић-Прерадовић каже да и поред значајног напретка у лијечењу срчаних обољења не долази до смањења броја обољелих.

- Фактори ризика за исхемијску болест срца као најчешће кардиоваскуларно обољење су пушење, артеријска хипертензија, дијабетес, стрес и брз начин живота - сматра Ковачевић - Прерадовић.