Школама измичу милионске донације
Бањалука - Неинформисаност и непознавање израде пројеката путем којих могу аплицирати за новац из ЕУ фондова разлози су због којих многе средње школе у Српској годишње остану ускраћене за милионе марака.
Потврђују то директори школа широм Српске, истичући да је неинформисаност највећа препрека на путу до новца из Европске уније, којим би ријешили многе инфраструктурне проблеме и побољшали услове за извођење наставе.
Предсједник Актива директора средњих школа на подручју Добоја Спасоје Васиљевић каже да школе на овом подручју имају искуства са аплицирањем у ЕУ фондове, али да те прилике ни упола нису искориштене због неупућености.
- Анализе које смо радили показују да се из иностраних фондова може привући доста новца, али да много заостајемо у односу на регион, јер нисмо довољно едуковани у том погледу - рекао је Васиљевић.
Додаје да су школе на подручју Добоја и Теслића успјеле да добију новац за унапређење практичне наставе кроз пројекат "Прилика плус", те да је у многим школама захваљујући ЕУ фондовима реализован и пројекат енергетске ефикасности.
Предсједник Актива директора средњих школа на подручју бањалучке регије Љубан Бајић каже да запослени нису обучени за писање пројеката, те да је то највећи проблем.
- Не знам да је иједна школа из наше регије самостално аплицирала за новац ЕУ фондова, а колико знам није било ни обуке за писање пројеката те врсте - рекао је Бајић и додао да су неке школе путем амбасада европских земаља успјеле доћи до новца којим су побољшале услове за извођење праксе.
Уз сарадњу са Градском управом, средње школе на подручју Бијељине успијевају да дођу до информација о конкурсима за додјелу новца из иностраних фондова.
- Економска школа је успоставила сарадњу са Њемачком, па су наши ученици учествовали у једном пројекту тамо. Кроз пројекат смо успјели добити и новац за стручно оспособљавање ђака који се школују за производна занимања - рекао је предсједник Актива директора средњих школа на подручју Бијељине Душко Ђурић.
Предсједник Актива директора средњих школа на подручју Источног Сарајева Ђорђе Мршевић каже да проблем представљају услови за пријављивање пројеката.
- Многи донатори захтијевају сарадњу између школа из различитих средина и ту се тешко испуњавају услови. Углавном једна страна не поштује све што би требало и тако настаје проблем. Због лоших партнерских односа остајемо без новца - рекао је Мршевић.
Едукације
Предсједник Савјета омладинских организација Бањалука Давор Стрика каже да је савјет раније организовао едукације за писање пројеката за ЕУ, те да сличне активности планирају и у априлу и мају ове године.
- Раније су за обуку у писању пројеката били заинтересовани углавном студенти. Слаба информисаност је заиста највећи проблем, а то је потврдило и истраживање које смо спровели на узорку од 1.031 испитаника у Бањалуци - рекао је Стрика и додао да готово 60 одсто младих није информисано о могућностима које им се пружају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
