Са средњом школом најбрже до посла

Драгана Келеч 09.10.2015 12:54

Бањалука - Млади у БиХ до посла лакше могу доћи са завршеном средњом школом, него они који имају факултетске дипломе, показало је најновије истраживање Европске комисије "Eurydice" о напретку болоњског процеса у Европи у 2015. години.

Према резултатима овог упоредног истраживања, које је урађено у 37 европских земаља, са младима из БиХ у најгорем положају на тржишту рада, гдје је са факултетском дипломом веома тешко доћи до запослења, нашли су се и млади из Србије и Румуније.

У ту неславну групу земаља у којима је боље имати диплому средње школе, него завршен факултет сврстана је и Грчка, Хрватска, Кипар, Португалија и Румунија.

Економиста Зоран Павловић каже да су савремена економија и друштво наметнуле један тренд, у оквиру којег су млади масовно усмјерени ка стицању високог образовања, упркос чињеници да су поједине средње стручне спреме траженије на тржишту рада.

- Тржишту недостају радници се квалитетним средњим стручним школама, уз које би током свог посла могли и да се усавршавају - истакао је Павловић.

Образовање је, како наглашава Павловић, већ одавно постало практично рјешење за недостатак радних мјеста.

А да послодавцима, није пресудна факултетска диплома, већ радно искуство, потврђују и многи конкурси, у којима се масовно траже радници са средњом стручном спремом и искуством у ради. Најтраженији су трговци, конобари, комерцијалисти, зидари и програмери.

Према извјештају Европске комисије, највише студената има Русија, скоро осам милиона, а најмање Лихтенштајн - само 960. Србија је на средини табеле, са нешто више од 230.000 студената. Поређења ради, Хрватска има 157.000 академаца, 63.000 Македонија, Црна Гора 25.000, а БиХ 116.000.

У овом извјештају између осталог је наведено и да трошкови студирања одузимају прилично велики проценат укупних мјесечних трошкова за оне студенте који не живе са родитељима.

- Студенти за други циклус студија у БиХ имају мјесечне трошкове нешто мање од 80 евра, и то чини 19 одсто њихових укупних мјесечних трошкова. У Холандији то износи 170 евра, односно 15 одсто свих трошкова, у Ирској 280 евра, односно 20 одсто, а у Црној Гори износи 130 евра, тачније 21 одсто - стоји у извјештају.

У апсурдну ситуацију да факултетска диплома постаје препрека, а не гаранција за брзо запослење увјерили су се многи становници РС. Све чешће се дешава да добију одбијеницу од послодавца који не желе да их приме због тога што су били превише квалификовани.

Мастер дипломе

У извјештају Европске комисије "Eurydice" је наведено да су жене бројније на основним и мастер студијама у већини земаља, док мушкарци имају примат на докторским студијама. - Жена више има у здравству, социјалној заштити и наставничким струкама (чак 70 одсто уписаних бруцоша), а мушкараца у инжењерским, компјутерским и саобраћајним - стоји у извјештају.