Руски гас стиже и у Српску

Вељко Зељковић
Руски гас стиже и у Српску

Бањалука - Уколико Бугарска остане досљедна у својој одлуци да буде дио пројекта гасовода “Турски ток”, а Енергетска заједница 5. фебруара да зелено свјетло Србији за градњу на својој територији, један крак овог гасовода могао би да стигне и до БиХ, односно Републике Српске.

Након што је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик руском предсједнику Владимиру Путину у Београду прошле седмице пренио заинтересованост Српске за укључење у овај пројекат, добро упућени саговорници нашег листа кажу да шансе да се и Српска, односно БиХ, прикључи на овај гасовод уопште нису нереалне.

- Пројектом “Јужни ток” било је предвиђено да један крак овог гасовода иде и ка Републици Српској. Будући да је “Турски ток” у ствари реплика тог пројекта, вјерујем да постоје реалне шансе да и Српска добије руски гас - каже за “Глас Српске” новинарка портала “Балкан магазин” Јелица Путниковић.

Према њеним ријечима, за разлику од “Јужног тока”, сада не постоје законске препреке за градњу “Турског тока”, гасовода који би преко Бугарске, Србије и Мађарске требало да Европи у будућности обезбиједи несметано снабдијевање овим стратешким енергентом. Крајња тачка овог гасовода требало би да буде складиште Баумгартен у Аустрији.

Прича о гасификацији Републике Српске кренула је још 2002. године са пројектом “Сава”, када је додијељена концесија за изградњу гасовода трасом од Зворника, преко Бијељине, Модриче, Дервенте, Прњавора, Лакташа, Бањалуке, Приједора, до Новог Града.

С обзиром на то се никад није кренуло у реализацију овог пројекта, концесија је одузета 2013. године и започето је са новом причом о наставку “Јужног тока” кроз Републику Српску.

Тада је била договорена и градња двију електрана на гас, а вриједност читавог пројекта била је процијењена на око 400 милиона евра. Под притиском САД, Европска унија је 2014. године блокирала и обуставила овај пројекат.

Прича о гасификацији Српске поново је отворена након што је постало готово сигурно да ће нешто више од 400 километара “Турског тока” проћи кроз Србију.

Представници “Гаспрома”, руске компаније која стоји иза овог пројекта, недавно су истакли да би први кубици плавог енергента кроз Србију могли проћи већ крајем ове године. Средства за изградњу крака од српско-бугарске међе до границе са Мађарском су обезбијеђена. Русија је спремна да у развој гасне инфраструктуре у Србији уложи чак 1,4 милијарде долара.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик недавно је у Београду у разговору са руским предсједником Владимиром Путином нагласио да и Република Српска жели да учествује у овом пројекту. Додик је овом приликом истакао да Српска већ припрема пројектну документацију јер је за њу гасификација једно од стратешких питања.

- Овај гасовод би нам осигурао енергетску стабилност. Земље које не воде рачуна о томе не могу размишљати о будућности - нагласио је Додик. 

Владимир Путин је рекао да се многе земље интересују за прикључење на овај гасовод.

- Спремни смо да се у тај пројекат укључе и европски потрошачи, али то не зависи од нас. Зависи од других земаља, односно од тога колико су оне спремне да се одупру притисцима и заштите своје виталне интересе - истакао је руски предсједник, алудирајући на “добронамјерне савјете” из Вашингтона и Брисела да баш и није паметно енергетску безбједност заснивати на руском гасу.

Пројектом би руководио “Гас-Рес”

Уколико и Српска постане дио овог пројекта, градња овог гасовода вјероватно би била повјерена предузећу “Гас-Рес”, које је још крајем 2017. године потписало споразум и писмо намјере са “Гаспромом” о формирању заједничког предузећа.

Били би опет актуелизовани и пројекти градње двију електрана на гас, али и ријешено питање снабдијевања Рафинерије нафте у Броду и Рафинерије уља у Модричи овим енергентом. 

 

 

Траса гасовода

Према пројекту “Турског тока”, планирана је градња два крака овог гасовода. Први је испод Црног мора, у дужини од 900 километара, а који је већ завршен. Он би требало да обезбиједи снабдијевање Турске овим енергентом. Гас из другог крака намијењен је за снабдијевање земаља јужне и југоисточне Европе. Он би требало да иде од грчко-турске границе, преко Бугарске, Србије и Мађарске, до Аустрије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана