Робијају и доктори наука

Да међу затвореницима има оних са разним занимањима и степеном образовања, потврђују и подаци Министарства правде РС према којима су казну лани служила и три лица са докторатом, те један са постдипломским студијем.

У Министарству кажу да се у затворима прошле године  налазило укупно 759 лица, међу којима 18 жена.

- У посљедњих пет година број осуђеника у казнено-поправним заводима у Српској кретао се годишње у просјеку између 700 и 750 - навели су из Министарства.

Они који прије доласка у ћелију нису научили да читају и пишу шансу за образовање имају и током боравка у затвору. Могу бити ванредни ђаци и студенти ван затвора, ако то разлози безбједности дозвољавају.

- Уколико су почели школовање прије него што су дошли на издржавање казне затвора, руководилац може дозволити одлазак на полагање испита у школама и на факултетима, а у току одслужења казне те изласке заслужују својим радом и понашањем - навели су из Министарства правде и додали да трошкове школовања сносе осуђеници.

О стручном оспособљавању осуђеника одлучује руководилац установе, а у привредној јединици "Туњице" у КПЗ Бањалука осуђеници имају прилику да се оспособљавају у радним јединицама економија, дрвни, грађевински, металски и текстилни погон, возни парк, угоститељство, те у оквиру полуотвореног одјељења узгоја свиња и кока носиља.

У КПЗ Источно Сарајево стручна оспособљавања се организују за енглески и њемачки језик, рад на рачунару, куваре, електричаре и аутомеханичаре, док они који казну служе у КПЗ Требиње могу да се обуче да занимања помоћног кувара, конобара, радника на фарми, фризера, мајстора и слично.

У казнено-поправним заводима у Добоју, Бијељини и Фочи се не организују формална стручна оспособљавања.

Како истичу у Министарству правде, у прошлој години нико од осуђеника није завршио факултет за вријеме боравка у затвору.

Психолог Александар Милић каже да су раније мање образовани и социјализовани људи имали криминално понашање, док данас више нема правила, па је иза решетака све више високообразованих.

- Нарушене су моралне норме, а систем вриједности се измијенио. Поједине криминалне радње су готово легализоване и постају имиџ способности и сналажљивости. Што је човјек на вишој позицији у друштву, све више се окреће криминалу. Дјецу одгајамо у том поремећеном систему вриједности, па су им често криминалци узори - рекао је Милић.

Социолог Ведран Француз каже да професионалне квалификације нису одредница за људе који чине или не чине криминалне радње.

- У протеклих десет година нагло се повећао број високообразованих, посебно појавом приватних факултета, тако да они са вишим степеном образовања и на бољем положају имају веће прилике за кршење закона. Ситуација је слична и у земљама у региону - рекао је Француз.

Свједочанство

У Министарству правде РС кажу да се образовање осуђених за средњу стручну спрему организује у складу са планом и програмом школа, а реализује у сарадњи са казнено-поправним заводима.

- Законом је предвиђено да они који заврше школу у казнено-поправном заводу добијају свједочанство из којег се не смије видјети да су образовање стекли током боравка у установи - истакли су у Министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.