Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањалуци за “Глас Српске”: Медицински кампус ниче на Паприковцу

Рекао је то у интервју за “Глас Српске” ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин и додао да се стигло до израде изведбеног плана за градњу објекта.

- На Паприковцу је планирана градња Медицинског кампуса у склопу којег ће бити смјештени сви студијски програми Медицинског факултета. Тиме ћемо ријешити дугогодишњи проблем смјештаја Медицинског факултета који је практично подстанар у згради Завода за запошљавање. У склопу медицинског кампуса планирана је и изградња средње медицинске школе, као и центра за биомедицинска истраживања - истакао је Гајанин.

ГЛАС: Властити простор нема још неколико факултета у саставу Универзитета. Шта се ради у вези са тим питањем?

ГАЈАНИН: Недостатак смјештајних капацитета за поједине организационе јединице је основни проблем с којим се Универзитет суочава. Осим Медицинског факултета, властити простор немају ни Шумарски и Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет. Водимо интензивне разговоре са Владом РС и ресорним министарством како би нашли рјешење да се доврши градња АГГФ-а. Тај објекат биће довољан за смјештај најмање два факултета.

ГЛАС: Приједлог уписних квота за академску 2019/2020. годину већ је припремљен. Да ли сте се при креирању уписне политике водили потребама тржишта рада?

ГАЈАНИН: Активно смо радили на усаглашавању уписних квота за наредну академску годину и планирано је 600 мјеста мање у односу на план прошле године. Уписне квоте ове године веома су рационалне за разлику од лани када је остварење уписа било око 60 одсто од планираног, а  у наредној академској години очекујемо да буде изнад 80 одсто. Имамо обећање ресорног министра Срђана Рајчевића да ћемо у случају веће заинтересованости за поједине студијске програме моћи рачунати на проширење листе и уписати студенте који су успјешно положили пријемни испит и стекли услове за упис.

ГЛАС: Да ли студијским програмима коју не упишу довољан број студената пријети гашење?

ГАЈАНИН: Гашења дефинитивно неће бити јер су то лиценцирани студијски програми. Уколико за неке не будемо имали адекватан број уписаних бруцоша настава се неће организовати, а тим студентима ћемо понудити друге студијске програме на научном пољу који их занима. 

ГЛАС: Шта Универзитет конкретно ради на јачању маркетинга и привлачењу студената?

ГАЈАНИН: Предузели смо низ активности на промоцији. Припремамо видео и промотивни материјал који би требало да буде готов идуће седмице, а који ће се емитовати путем медија. Активни смо и на друштвеним мрежама путем којих представљамо наше факултете. Средином априла у Бањалуци ће се одржати Дани студената, а организоваћемо и Дан отворених врата и позвати све матуранте из Српске да дођу и упознају се са радом факултета који желе да упишу. Такође, у склопу Дана студената припремамо и фестивал факултета.

ГЛАС: У Српској су видљиви огромни раскораци између потреба тржишта рада и уписне политике, и стиче се утисак да се годинама прича о том проблему, али ништа не ради. Како дугорочно ријешити тај проблем?

ГАЈАНИН: Када се анализира тржиште рада на подручју РС и БиХ видљиво је да потребе за специфичним високообразовним кадровима мале и ми се не можемо ограничити само на тржиште наше земље. Морамо гледати и на свјетско тржиште. Наши студенти након завршетка студија су компетентни да раде било гдје.

ГЛАС: Има ли на факултетима вишка наставног кадра?

ГАЈАНИН: У претходном периоду смо имали дефицит и асистената и професора, а тај дефицит су покривали гостујући наставници. Међутим број гостујућих професора је драстично смањен у овој академској години, за око 60 одсто, а та мјеста је попунио домаћи кадар. Лани смо запослили више од 50 нових асистената који су били наши најбољи студенти. Циљ нам је да наши наставници изводе комплетну наставу на првом циклусу студија.

ГЛАС: Функцију ректора обављате готово годину и пол, шта је конкретно урађено на Универзитету у том периоду?

ГАЈАНИН: Иако се много радило и ради, можда је најзначајније подмлађивање колектива. Значајно смо радили и на унапређењу наставног процеса. Инсистирали смо да се на свим студијским програмима прецизно планира извођење наставе али и да се акценат стави на практичну наставу. Остварен је и видан напредак у погледу међународне сарадње, како наставника и сарадника тако и административног особља Универзитета и студената. Ниво размјене је порастао за готово 100 одсто у односу на ранији период. Такође расте и број публикација наших наставника и сарадника у међународним часописима. Издвојили смо и додатна средства како би стимулисали научну продуктивност.

ГЛАС:       Докле се стигло са процесом реакредитације и акредитације Универзитета и студијских програма?

ГАЈАНИН: Рјешење о реакредитацији Универзитета и акредитацији појединачних студијских програма очекујемо до краја мјесеца. Припреме за то смо започели 2017. године предано радећи на отклањању свих слабих страна Универзитета, факултета и појединачних студијских програма. Комисија састављена од међународних стручњака, која нас је посјетила прошле седмице, изразила је велико задовољство затеченим стањем. Желим да поручим да наши студенти могу бити мирни, јер је наш Универзитет међу првим акредитованим универзитетима у БиХ, а дипломе су признате у цијелом свијету.

Знање средњошколаца

ГЛАС: Какав је ниво знања с којим средњошколци уписују факултете?

ГАЈАНИН: Чини ми се да из генерације у генерацију средњошколци долазе са све већим знањем. Тврдим то као професор Медицинског факултета јер често ми се деси да једној генерацији кажем да је најбоља откако предајем, а онда дође сљедећа и буде још боља. Јасно је да постоје разлике и да факултете попут Медицинског и Електротехничког уписују само најбољи, али генерално гледајући знање бруцоша и на другим факултетима је више него задовољавајуће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.