Радно мјесто као руски рулет
Бањалука - На адреси готово сваког другог послодавца у РС, који су у првој половини године дошли под лупу инспектора, утврђени су пропусти, а због непоштовања мјера заштите на раду неки су кажњени новчано, док је другима остављен рок да исправе грешке и тако избјегну теже санкције.
Неношење прописане радне одјеће и необезбијеђени услови за несметано обављање дјелатности само су неки од разлога због којих све чешће долази до повреда. Посебно забрињава чињеница да је у првој половини године број радника који је на послу задобио теже повреде удвостручен у односу на исти лањски период. У Инспекторату РС наводе да су инспектори за шест мјесеци обавили 1.145 контрола у области заштите на раду, те да су у 469 случајева утврђени пропусти.
- Изречено је 408 мјера с циљем отклањања пропуста, те издато 109 прекршајних налога у вриједности од 200.100 КМ - навели су из Инспектората РС и додали да је поднесено девет захтјева за покретање прекршајног поступка.
Контроле су показале да су са аспекта заштите на раду најризичније дјелатности шумарство и дрвна индустрија, грађевинарство, електропривреда и хемијска индустрија у којима се најчешће дешавају повреде.
Предсједник Синдиката шумарства, прераде дрвета и папира РС Владо Павловић каже да је шумарство оцијењено као дјелатност ризичнија и од рударства.
- Поред профита за којим трче послодавци, радницима у шумарству треба да обезбиједе адекватна одијела која не може да просијече моторна пила, чизме, шљемове и штитнике за лактове, али многи о томе не воде рачуна. С друге стране, има и радника који не поштују прописе, па опрему чувају запаковану да имају само ако дође инспекција - каже Павловић и додаје да треба појачати контроле у области заштите на раду како би животи радника били сачувани.
Предсједница Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС Драгана Врабичић каже да шљем на глави не значи да је грађевинар заштићен.
- Подразумијева се да уз шљем има и адекватно одијело, чизме које ће га заштитити ако нагази на ексер, квалитетне рукавице. У посљедње вријеме ни објекти на којима се ради нису добро заштићени, скеле се љуљају. У Сарајеву је прошле године прошао трамвај и радници су попадали са скела, а ништа боља ситуација није ни код нас у Српској - казала је Врабичићева и додала да треба санкционисати и радника којем је обезбијеђена опрема, али је он не користи.
Истиче да би ненајављеним посјетама инспектори сигурно открили много више пропуста.
Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да је Закон о раду преобиман и некористан, те да има мноштво мјера од којих користи немају ни радници ни послодавци.
- Имамо европске законе, а афричке услове за рад. Процјену ризика на радном мјесту морамо обнављати сваке три године, али ако не мијењамо технолошки процес, то ни раднику ни послодавцу ништа не значи, а платићемо казну дође ли инспектор у контролу - рекао је Шкребић и додао да је несхватљиво да је повреда на путу од куће до фирме окарактерисана као повреда на раду и да послодавац у том случају плаћа цијели износ боловања.
Рад на црно
Инспектори су за шест мјесеци ове године по основу уговора о раду контролисали 7.650 радника, од чега њих 310 није имало закључен уговор о раду и нису били пријављени на обавезне видове осигурања.
- Ангажовање радника на црно најчешће је присутно у областима угоститељства, трговине, експлоатације и прераде дрвета и услужним дјелатностима - навели су у Инспекторату.
Повреде на раду
Подаци за првих шест мјесеци 2017. године
3 радника погинула
- 1 у шумарству и дрвној индустрији
- 2 у осталим дјелатностима
42 радника теже повријеђена
- 6 у грађевинарству
- 1 у електропривреди
- 8 у хемијској индустрији
- 12 у шумарству и дрвној индустрији
- 15 у осталим дјелатностима
Подаци за првих шест мјесеци 2016. године
3 радника погинула
- 2 у грађевинарству
- 1 у хемијској индустрији
21 радник теже повријеђен
- 2 у грађевинарству
- 3 у шумарству и дрвној индустрији
- 16 у осталим дјелатностима
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
