Радмила Тонковић, аутор књиге Небеске хероине света: Руске борбене тајне чуваћу до гроба

Истакла је ово у интервјуу за "Глас Српске" аутор књиге "Небеске хероине света" Радмила Тонковић, која је једина жена носилац "Златног летачког знака" Ратног ваздухопловства у Србији и која је више од двије деценије провела радећи на најодговорнијим пословима у команди Ратног ваздухопловства (РВ) и Противваздухопловној одбрани (ПВО) у Земуну.

- Књига "Небеске хероине света" је настајала десет година и у њој су садржане биографије 2.000 жена у авијацији, због чега је јединствена енциклопедија. Радећи на њој пропутовала сам цели свет, почевши од Француске као колевке ваздухопловства, све до Новог Зеланда. Многе хероине сам лично упознала и интервјуисала, а књига је објављена на руском и српском језику - истакла је Тонковићева, чија је књига ових дана промовисана и у Бањалуци.

* ГЛАС: Има ли међу небеским хероинама свијета жена са подручја РС?

ТОНКОВИЋ: Једна од главних хероина је из Бањалуке, Невенка Личина, удато Мајнц, која се сматра првом женом падобранцем на овим просторима. Била је и пилот, прва жена која је скочила над Бањалуком 1948. године. У књизи сам приказала и бањалучке падобранке које су летеле у падобранском клубу "Свети Илија".

* ГЛАС: Колико су жене данас заступљене у авијацији?

ТОНКОВИЋ: Више него у доба мојих хероина, али опет недовољно. Заступљеност жена у авијацији је показатељ колико је нека држава напредовала у тој индустрији, а у бројним земљама, нажалост, постоје политичке, верске, полне, идеолошке и друге предрасуде због чега су жене пилоти реткост.

* ГЛАС: Како охрабрити жене да се баве ваздухопловством?

ТОНКОВИЋ: Нема разлога да жене не лете, али авијација тражи целог човека. Захтева да сте одсутни од породице, да стално пратите нову технику и технологију, путујете. Не можете на лет насекирани, изнервирани, а када жена има мужа и децу то је тешко оствариво. Многи сјајни пилоти су жене, чак смо и водеће у војној авио-индустрији, јер смо стрпљивије и прецизније.

* ГЛАС: Колико је Вама као жени било тешко да се изборите за своје мјесто у авијацији?

ТОНКОВИЋ: Жена сама себи руши углед или га ствара.

Радила сам 21 годину у команди РВ и ПВО са 400 мушкараца. Истина је да сам морала радити много више и боље да би ме прихватили, али сам успела, јер сам била марљива. Мушкарци схвате кад без вас не могу обављати свој посао и поштују вас. Сваки мој потпис је био гаранција да пилот може летети и да ће слетети жив, што је било стресно и одговорно.

* ГЛАС: Имате ли анегдота из тог периода које бисте подијелили с нашим читаоцима?

ТОНКОВИЋ: Десило се једном приликом да су питали команданта ваздухопловства, који командује са 6.000 људи, кога се највише плаши у послу, односно ко га угрожава, а он је без размишљања одговорио Радмила Тонковић. После су се шалили да сам страх и трепет у ваздухопловству.

* ГЛАС: Многе руске тајне у вези са употребом ваздухопловне борбене технике долазиле су у Ваше руке. Како сте се носили с тим?

ТОНКОВИЋ: Људи који раде на таквој документацији морају ћутати до краја живота, а дичим се што као жена ћутим све ове године. Постоје велике тајне које и данас прећуткујем, али сам се заклела да их никада нећу одати. Често сам због тога кући долазила неспокојна питајући се где сам шта оставила, закључала и запечатила. Било је и непријатних ситуација, људи су ми претили покушавајући да извуку те тајне од мене.

* ГЛАС: Која је најтежа ситуација у којој сте се нашли?

ТОНКОВИЋ: Деведесете године и сулуди рат. Људи су гинули, падали у заробљеништва. Неке колеге су ликвидиране и мучене. Земља и авијација су подељене, а наши авиони су преко ноћи постали противнички.

* ГЛАС: Да ли сте сједали за управљач авиона?

ТОНКОВИЋ: Летела сам безброј пута и као сапутник, копилот, а понекад и сама управљала авионом. Никада ме није било страх, нити сам се либила да погинем. Постоји анегдота када сам летела са командантом РВ у Подгорицу. Упали смо у турбуленције, а огроман лед је падао по авиону. У једном тренутку он се ухватио за моју руку. Питам га: "Господине генерале, шта вам је?", а он каже: "Страх ме, Радмила, да не погинемо". Рекла сам му да би све новине сутрадан писале о нама и ушли бисмо и у историју. Срећом, пронашли смо рупу у облацима и успели да слетимо на Жабљак.

* ГЛАС: Почасни сте члан Ваздухопловног савеза РС. Колико вам то значи?

ТОНКОВИЋ: Значи ми много, јер сам уједно једини почасни члан. Увек пратим бањалучке ваздухопловце и редовно долазим на све манифестације на које ме позову. Људи у РС су изузетни, велики у нацији, култури и вери. Долазим са пуним срцем и душом у Српску.

Русија

* ГЛАС: Већ 11 година живите и радите у Москви. Каква искуства носите из Русије?

ТОНКОВИЋ: У Русији радим на дипломатском нивоу и искуства која сам стекла у Србији су ми омогућила да ме људи поштују. Штампали су моју књигу на руском језику и они су уложили своја средства за штампање и промоцију. Уврстили су је и као уџбеник на ваздухопловним академијама за школовање пилота и инжењера. Тиме су ми одали велику част. То је круна мог рада. Такође сам и почасни члан руског удружења жена летача "Авијатриса".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.