Психички проблеми тјерају наставнике из учионица

Како су објаснили у овом заводу, ради се о кадру из школа на подручју бањалучке регије, гдје је лани прегледано око 3.000 просвјетних радника.

- Неспособно за рад прошле године било је четворо просвјетних радника, за једно више у односу на 2016. када је прегледано њих 2.600, док су годину раније сви били способни за рад  - казали су Заводу за медицину рада.

Потпредсједник Актива основних школа бањалучке регије Душан Мишљеновић каже да се систематски прегледи раде сваке године у августу, уочи почетка школске године.

- Из године у годину посао наставника је све стреснији. Окружење у којем дијете посљедњих година одраста је много другачије у односу на претходна времена, што се и те као види по атмосфери на настави, коју не подносе сви исто. Нежељене ситуације које се десе за вријеме наставе одражавају се на здравље појединих наставника и професора - казао је Мишљеновић.

Додао је да се наставници који почну да се "сумњиво" понашају за вријеме школске године одмах шаљу на ванредни љекарски преглед.

- Најчешће се ради о привременим неспособностима, тако да се људи упућују на лијечење. У зависности од степена обољења, неки наставници се из учионица премјештају на друго радно мјесто, осим у случајевима када љекарска комисија пропише да се ради о трајној забрани - рекао је Мишљеновић.

Предсједница Актива директора основних школа регије Бијељина Милица Перковић истакла је да је законска обавеза директора школа да једном годишње организује систематске преглед за запослене који су у контакту са ђацима.

- За сада немам информација да је на подручју наше регије било наставника за које је утврђено да су неспособни за рад због психолошких и психијатријских обољења. Када су у питању друга обољења, која такође подлијежу систематском прегледу, често се дешава да наставници неко вријеме одсуствују - казала је Перковићева.

Предсједник Актива директора средњих школа регије Бијељина Душко Ђурић казао је да је било случајева да је послије редовног систематског прегледа препоручено да појединци обаве додатне претраге.

- Овај посао тражи велику одговорност професора, који различито реагују на притисак - казао је Ђурић, не желећи да открије да ли је на подручју ове регије било професора са психолошким и психијатријским обољењима јер је то, како каже, пословна тајна.

Психолог Александар Милић сматра да се поремећаји личности јављају код свих професија, а најчешћа су депресија и психоза, која је неподношљива у настави.

- Сматрам да школе недовољно раде на едукацији и тренинзима наставника захваљујући којима би они, између осталог, научили како превазићи одређене изазове. Код неких наставника сам примијетио да се жале да не могу да издрже на настави јер су ученици све слободнији - казао је Милић.

Додао је да се ученици који имају превише слободног времена почињу непримјерено понашати, те да су наставници ти који треба да их мотивишу за рад.

- Некад су наставници већи извор траума код дјеце него обрнуто - каже Милић.

2017. година

-  3.000 прегледа

-  четворо неспособно за рад

2016. година

-  2.600 прегледа

- троје неспособно за рад

2015. година

- 1.200 прегледа

- сви способни за рад

*Број прегледа и мишљење Завода за медицину рада на подручју бањалучке регије

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.