Протојереј-ставрофор Предраг Азап: Бог нам је постао дохватљив кроз празник Рождества Христовога

Сандра Кљајић
Протојереј-ставрофор Предраг Азап: Бог нам је постао дохватљив кроз празник Рождества Христовога

Бог нам је постао дохватљив кроз празник Рождества Христовога, кроз Божић који нам долази. Овим празником Бог је пошао човеку у сусрет, постао је човеком, постао је маленим дететом у лику Исуса рођеног од пресвете Дјеве Марије. Постао је човеком како бисмо га препознали у сваком бићу које се зове човек.

Поручио је то у интервјуу за “Глас Српске” протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох у граду Винковцима и водитељ Информативне службе Епархије осјечкопољске и барањске.

- Вечне вредности овога празника су породица и домаћинство. Молимо пред славском иконом са својим породицама, драга браћо и сестре и овог Божића. Јер “кад је Бог на првом месту све је на свом месту” каже једна истинска хришћанска изрека - истакао је Азап.

* ГЛАС: Прослављамо најрадоснији хришћански празник, Божић. Колико данас православни народ његује и упражњава обичаје Божића? Колико се обиљежавање Божића данас промијенило у односу на прошла времена?

АЗАП: У нашим крајевима Божић је за велику већину грађана православне вере верски празник са својим садржајем који је некако уграђен у национално српско биће. Управо као верски празник, тој великој већини није тек нека прилика за провод, него дан освежења оног светог што наш хришћански народ носи у својим коренима. Бог нам је постао дохватљив кроз празник Рождества Христовога, кроз Божић који нам долази. Овим празником Бог је пошао човеку у сусрет, постао је човеком, постао је маленим дететом у лику Исуса рођеног од пресвете Дјеве Марије. Постао је човеком како бисмо га препознали у сваком бићу које се зове човек. Постао је човеком како бисмо га препознали и у себи и како бисмо му допустили да у нама заживи, делује и љуби. Обиљежавање Божића се доста променило, то је евидентно и сада иде у добром правцу. Некада док је била безбожничка власт, долазило се до глупих ситуација, које су по градовима биле доста честе, да су верници за Божић морали куповати два бора. Био је такав обичај и у Славонији. Један је на балкону службено чекао Нову годину кад су и неверници китили борове, а другог су у стану окитили кад се то вернички чини, односно на Бадње вече. Није се свугде ни палио Бадњак, а молитве и песме Рождества Христовога слабо је ко знао, али данас је та свечаност прославе Рождества Христовога “обожена и охристовљена” у правом смислу речи. И хвала Богу да је тако.

* ГЛАС: Које су вјечне вриједности овог празника? У којој су мјери те вриједности данас присутне у животу православних хришћана и колико их се они придржавају? Како им се вратити?

АЗАП: Вечне вредности овог празника су породица и домаћинство. Божије послање је започето у крилу једноставне, обичне породице. Прво што је Христос посветио својом присутношћу био је дом. Ништа необичнога није се догађало тих година у Назарету. Између Јосифа и свете Дјеве Марије постојала је света љубав, дух служења, разумевања и жеља да једно другоме учине живот срећним. Таква је Христова породица: посвећена, света, узорна, пример људских врлина, спремна савршено вршити вољу Божју. Хришћански дом мора бити као дом у Назарету: место где Бог може бити присутан, у средишту љубави коју сви гаје једни према другима. Је ли такав наш дом? Посвећујемо ли му време и пажњу које Он заслужује? Је ли Христос средиште нашега дома? Посвећујемо ли се великодушно другима? То су питања уз овај празник Рождества Христовога док проматрамо малог Христа, свету Дјеву Марију и Јосифа. Породица је темељна и најједноставнија ћелија друштва. То је основна “школа свих друштвених врлина”. Расадник је друштвенога живота, будући да се у породици вежбају послушност, брига за друге, смисао одговорности, разумевање и помоћ те се усклађују многе нарави. То се посебно остварује у бројним породицама које Црква увек подржава и благосиља. Молимо пред славском иконом са својим породицама, драга браћо и сестре, и овог Божића . Јер “кад је Бог на првом месту све је на свом месту” каже једна истинска хришћанска изрека!

* ГЛАС: Која је Ваша порука хришћанима за овај велики празник?

АЗАП: Толико смо већ Божића прославили без препознатљиве присутности добра и солидарности међу нама. Толико Нових година започели без изазова новог почетка. Нема никакве сумње да ћемо и ове године славити само обичаје, али ако без Бога и без новог почетка радоснијег, осмишљенијег и одговорнијег начина живота то чинимо, онда само славимо неке датуме у нашим календарима и обичаје у народној традицији. Кажу да је немогуће мењати “криве Дрине!” Ја позивам наше вернике да се мењају на добро и набоље, јер то је задовољство и изазов. Желим Вам да у својим животима покушате да се “кривудави” путеви исправе, треба само радити на себи: из себе избацити покоју предрасуду, заблуду и смањити количину празноверја те покушати бројне лепе жеље упућене себи и другима мало-помало претакати и у дела. Зато нека Светло истинско које долази на овај свет расветли Ваша срца неизмерном и нежном љубављу. Прослављањем Божића осетимо се охрабрени за све лепо и добро што смемо као сарадници Божји учинити за своје најближе и људе које нас окружују.

* ГЛАС: У каквој атмосфери вјерници у Хрватској дочекују овогодишње божићне празнике? Каква је ситуација у Вашој парохији?

АЗАП: Верници Српске православне цркве дочекаће празник Рождества Христовога достојанствено и молитвено. Чињеница је да је број Срба у Хрватској смањен на 4,4 одсто по последњем попису. Велика је потреба сачувати идентитет српског народа, сачувати веру, српски језик и ћирилично писмо. У источној Славонији, где се простире наша епархија осјечкопољска и барањска, постоје школе с српским програмима и организоване црквене општине и парохије, док је у другим деловима Хрватске много тежа ситуација. У две жупаније, осјечко-барањској и вуковарско-сремској, данас живи 52.000 православних Срба. Велики је проблем у градовима, па тако и у мојим Винковцима. Ми смо мала православна духовна оаза. Имамо свега стотињак домова који долазе и циркулишу кроз Цркву и богослужбени годишњи круг. Много је још оних из “ћутеће” генерације, мјешовитих бракова, који су присутни у Винковцима. Но, трудимо се да окупимо наше људе, да им будемо нека врста заштите и могућности да слободно исповедају своју веру и изражавају своју националну припадност. То је у данашњој Хрватској јако тешко, због оптерећења и последица протеклог рата на овим подручјима. Тешко је бити данас Србин у Хрватској.

Савјети

* ГЛАС: Шта савјетујете онима који спас од проблема и недаћа траже у молитви и вјери?

АЗАП: Света Црква је као мати. Када јој син сагреши, она га кори, али опет састрадава са њим. Света наша Црква је извор који напаја све жедне и зато свештеници служе литургију, да би Христос благосиљао људе и чувао земљу од сваке болести и слабости. Зато позивам све вернике, све уморне и оне који су у душевним и телесним проблемима и недаћама да долазе редовно на свету литургију и сва друга молитвословља. У цркви се дешава најбоља света терапија.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана