Професор Миливоје Унковић: Проблем факултета у Српској одређен број неквалитетног кадра

Рекао је ово за "Глас Српске" угледни српски сликар и професор Миливоје Унковић, који се и сам нашао на "листи непожељних професора" на бањалучкој Aкадемији умјетности. Унковић је до 1992. године предавао сликарство на сарајевској Aкадемији ликовних умјетности, а многи велики сликари које је одшколовао данас у својим биографијама са поносом истичу чињеницу да су дипломирали у класи професора Унковића.

- Видим да је Aкадемија у Бањалуци окренута неким новим тенденцијама, а мање стручном и суштинском приступу. Институције и факултети не почивају на помодности, него на адекватним наставним плановима и програмима, који су уважени у свим земљама. То студентима може само да помогне, а никако да одмогне - истиче он.

* ГЛAС: Aкадемија умјетности у Бањалуци постала је препознатљива по запошљавању гостујућих професора сумњивих достигнућа. Ви сте у свијету стекли славу, али она Вам није била довољна да добијете катедру на овој академији?

УНКОВИЋ: Проблем свих факултета у Републици Српској је континуирано урушавање критеријума за избор у професорска звања. Тиме се губи академски ниво свих комуникација, како у настави, тако и у стручном вођењу универзитета. За посљедицу имамо конкретне афере и принудне управе, које нису примјерене високошколским институцијама. Aкадемија умјетности у Бањалуци је дио укупне атмосфере која влада на факултетима.

* ГЛAС: Можете ли се подсјетити како је изгледао избор за професора, када сте били један од кандидата?

УНКОВИЋ: Тада, као и данас, на избору професора на Aкадемији умјетности било је потребно испуњавати одређене критеријуме. На ликовном одсјеку, гдје сам био кандидат, међу условима су биле колективне и самосталне изложбе, друштвена признања, награде. Мене је својевремено Милорад Буцо Кењаловић, који је тада био декан Aкадемије умјетности, позвао да дођем да бисмо разговарали о могућности да постанем професор. Међутим, та прича се на том разговору и завршила. Неколико пута су ме звали и на Aкадемију у Требињу, тражили моју стручну помоћ и ја сам се увијек радо одазивао. Код избора за Aкадемију треба бити опрезан. Јер умјетник често може да буде врхунски, али да није добар педагог. Требало би да испуњава оба та услова.

* ГЛAС: Шта онда тиме добијају, а шта губе студенти AУ, којима би на првом мјесту требало бити знање које ће стећи током школовања?

УНКОВИЋ: Проблем факултета у Српској, у цјелини је тај што ако имате један одређен број неквалитетног кадра то се директно негативно одражава на наставу. Aкадемије би често морале да позивају угледне професоре да одрже неко предавање, као госте и то је пракса и свих свјетских универзитета. Док сам предавао на Aкадемији у Сарајеву, имали смо сарадњу са Aкадемијом из Минхена. У оквиру тога имали смо размјене професора, студената, изложби и то би тако требало да буде и данас.

* ГЛAС: Има ли Aкадемија умјетности у Бањалуци будућност, ако на њој нису примљени или су морали са ње да оду врхунски умјетници попут Вас, Ратка Лалића, Петра Краља?

УНКОВИЋ: Проблем академије и сваке стручне институције која се бави својим развојем је велики ако не користи врсне стручњаке у свом раду. Она би морала да окупи стручњаке који су постигли завидне резултате у земљи и свијету. То подразумијева његовање наставничког кадра, од асистената до професорских звања. Ријеч је о пракси која је устаљена и нормална на свим универзитетима у свијету, па би тако требало да буде и код нас. Умјесто да се боримо да врсни ствараоци буду предавачи, код нас је сасвим супротно.

Биографија

Миливоје Унковић рођен је 1944. године у Невесињу, а Aкадемију ликовних уметности и постдипломске студије завршио је у Београду. Од 1974. био је доцент на Aкадемији ликовних умјетности у Сарајеву на предмету сликарство, који предаје у звању редовног професора. Био је продекан, предсједник Савјета Aкадемије и шеф Одсјека за сликарство. Професор Aкадемије умјетности у Сарајеву био је до 1992. године, када одлази у Њемачку, гдје и сада живи и ствара. Добитник је многобројних награда за сликарство, графику и скулптуру на просторима бивше Југославије, а његова дјела налазе се у многим музејима, јавним и приватним збиркама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.